Međunarodni dan ljudskih prava, koji se danas obeležava širom sveta kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca, biće propraćen i u Srbiji nizom manifestacija.

Kako su naveli organizatori, posebna pažnja biće posvećena izveštaju koji je rađen po oblastima, koje Kuća ljudskih prava i demokratije pokriva u svom radu – ljudska prava, tranziciona pravda i vladavina prava, a slučajevi koji su obrađeni u izveštaju izabrani su strateški, tako da oslikavaju rad vlade u ovom periodu, a ne predstavljaju sveobuhvatan rad vlade u pomenutim oblastima.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka – od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika.

UN su 1966. godine donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.

U okviru Saveta Evrope 1950. godine doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.