Nacionalna manjina u sopstvenoj državi, zaboravljena od strane vlasti, one u Beogradu i one na u ooštini, najbolji je opis položaja Srba u Preševu.,rečeno je danas na tribini u tom mestu na kojoj su govorili mladi Srbi.

Tri hiljade Srba nema svog predsstavnika u lokalnom parlamentu zbo stranačkih nesloga i izlaska na lokalne izbore u više kolona,  a njihov glas je nemoguće čuti i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Uslova za opstanak je iz godine u godinu sve manje, pa samim tim u pitanje se dovodi i njihova spremnost da ostanu na svoja vekovna ognjišta.

„ U Preševu je ostalo malo Srba. Posla nema, fabrike su zatvorene. Zbog takve situacije, deca su prinuđena da odu u potrazi za poslom“, ističe Milevka Stošić, majka troje dece, iz Slavujevca.

Negativni rezultati privatizacije primetni su na svakom koraku u Preševu. Privreda je uništena i bez pomoći države njeno pokretanje je nemoguće.

„ Za nas koji živimo u Preševu posla nema. Zapošljavaju se ljudi iz Bujanovca, Vranja, Niša, Leskovca, Pirota. Od Koordinacionog tela smo tražili pomoć, ali je sve ostalo na obećanjima“, kaže Slaviša Đorđević.U preševskim apotekama rade farmaceuti iz susednih gradova dok, prema rečima meštana, jedini farmaceutski tehničar na evidenciji nezaposlenih nema posao.

„ Kada odete na razgovor za posao, svi vam kažu da vam je potrebna veza. Kada bi svi oni koji u Preševu rade ali nisu iz Preševa bili vraćeni na posao u mestima svog prebivališta, za nas bi posla bilo“, rekao je Ivica Tasić .

Od 500 zaposlenih na graničnom prelazu, svega je njih desetak iz Preševa i okoline.

U organima lokalne samouprave opštine Preševo od dvesta zaposlenih šestoro je Srba. Poslednji Srbin zaposlen je pre deset godina, rečeno je na tribini koju je organizovao Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije.Mi redovno upoznajemo državu sa našim problemima, ali se sve završava na par razgovora. Političari se Preševa sete u predizbornoj kampanji. Kada zbori prođu, ne sete se da su Preševo posetili a kamo li da su nešto srpskom življu ovde obećali“, kaže jedan od stanovnika i profesora u OŠ „Vuk Karadžić“ u Preševu.

Za Srbe u Preševu problem predstavlja i njihova isključenost iz rada lokalne skupštine  a zbog činjenice da na loklnim izborima ni jedna srpska lista nije dobila dobila dovoljan broj glasova za odborničko mesto čemu je nejviše doprinela činjenica da je bilo više listi.

„ Mi u lokalnoj skupštini nemamo nikog i time smo odsečeni. Naša škola je u više navrata slala projekte na raspisane konkurse. Ogovore čekamo a i ako ne prođu, neko će tamo imati evidentirano da nismo bili pasivni. To bi morale da rade i same mesne zajednice. Da oforme timove i da uz pomoć projekata rešavaju neke od problema“, objašnjava direktor OŠ „Vuk Karadžić“, Dušan Ristić.

Gotovo polovina domaćinstava u srpskim selima u okolini Preševa nema kupatilo, a uslovi u kojima narod živi su ravni onima iz devetnaestog veka.„ Puta, kanalizacije i vodovoda u našem selu nema. Put je započet pre tri godine, Završena su dva kilometra, a ovaj jedan preostali kilometar čeka već treću godinu. Kandidovali smo projekat izgradnje omladinskog doma i sportskih terema, i ambulante ali za realizaciju svakog od njih potreban je novac, a mesna zajednica ni dinara ne dobija iz budžeta Preševa“, kaže Nenad Stanković, predsednik MZ „ Slavujevce“.

Pokretanje privatnog biznisa za većinu stanovnika Preševa srpskog porekla je nezamislivo.„ Svako ko ima para, seli se iz Preševa jer ovde nema perspektive. Fabrike su pretvorene u magacinske prostore, a država nikada nije pitala one koji su ih kupili zašto su stavili katance. Kada bi država i na ovom području subvencionisala otvaranje radnih mesta sa po 10 000 evra možda bi se investitori i zainteresovali da ulažu, naročito ako se u vidu ima blizina Koridora 10 Preševu“, dodaje Stanković.

Mladi Srbi iz Preševa kažu da imaju samo dva kafića u kojima bi mogli da provode slobodne vreme ali, kako i samo kažu, nemaju ni para za svakodnevne odlaske u njih Loša situacija je prouzrokovala gašenje sportskih klubova, pa deca koja treniraju fudbal na treninge odlaze u Bujanovac.

Program lokalnih televizija  kažu  ne mogu da prate jer je nedovoljno programa na srpskom jeziku , imaju primedbu da se radi o jednoj emisiji nedeljno, u petak između 8 i 8.30 časova ujutru na Televizij Preševo.Medjutim, da to nije baš tako objasnila je novinarka  RTV Preševo Aleksandra Jovanović, koja je pratila tribinu.Ona je rekla da se svakog dana na Radio Preševu emituju vesti na srpskom jeziku u  11 i 30 i  u  16 casova, sredom je i posebna emisija na srpskom od 16- 16 i 30 a Televizija Preševo emituje svakog petka jutarnju emisiju na srpskom jeziku od 8 do 8 i 30 .

Ukoliko i ovih tri hiljade Srba napusti Preševo u pitanje će biti doveden i uticaj države Srbije na ovom području, pa je ovo svakako nešto čime bi političari u Beogradu morali ozbiljnije da se pozabave, rekli su mladi Srbi.Na tribini je  rečeno i da posla nema ni za malde Albance a učesnici su pozvali odgovorne u državi da se ozbiljno pozabave razvojem ovoga kraja.„Ovde treba otvarati radna mesta i za Albance , i za Srbe i za Rome. I to mora da bude obaveza  političara“, rečeno ej na tribini

Tribina u Preševu deo je projekta „ Dijalogom protiv stereotipa-svi smo mi isti“ koji realizuje Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj USAID.