Na adresu portala ‘’Budite u toku’’ stiglo je otvoreno pismo-saopštenje prof dr Dragomira Radovanovića, profesora Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Leskovcu koje objavljujemo u celosti.

-Do pre desetak godina bili smo jedna od najboljih škola ove struke u Srbiji. Onda su počele razne malverzacije i zloupotrebe da bi se škola dovela do ovakvog stanja kakvog je danas. Strašno i velika šteta! Kaže u saopštenju prof. Radovanović i nastavlja:

-Taman smo dobili novu zgradu po svetskim standardima, a onda je sve ostalo što čini školu krenulo naopako. Ne želim da krivim nikoga ali zna se ko su odgovorni…. direktor i njegovi saradnici. Studenti i roditelji su ukazivali na nepravilnosti i zloupotrebe, ali oni su se o sve to oglušavali. I ja sam na to ukazivao kao najstariji profesor sa najdužim radnim i doktorskim stažom, ali umesto da nešto promenim doveo sam sebe u situaciju da se kod odgovornih javi želja da mene promene.

Umesto da iz tih kritika izvuku pravilne zaključke, rukovodstvo se odlučilo za primenu mera odmazde. Cilj im je bio, po meni, da ućutkaju mene i tako faktički ućutkaju i sve ostale. Mislili su kad sredimo njega takvog ostali neće smeti ni da pisnu.
Pošto moja upozorenja rukovodstvu i organima škole nisu dala nikakve rezultate obratio sam se organima van kolektiva. Onda sam u školi proglašen krivim za sve. U školi je sve u redu a ja ometam nevidjenu harmoniju u radu i napredak svakoga dana u svakom pogledu.
Ko sam ja i šta sam znaju mnogi i oni koji su nekada radili sa mnom i koji sada rade sa mnom. Ko me ne zna može da pročita knjige o meni „Čovek velike imaginacije“ i „Legenda u anegdotama“. Kada pročitaju i vide mišljenja naših najeminentnih profesora uglavnom dekana i rektora, zatim privrednika i književnika onda bi trebalo da donose ocenu o meni.

Jedan komentar na facebook-u otprilike kaže da ovom čoveku odmah treba oduzeti katedru i oterati ga u penziju jer on ima preko sedamdeset godina i kome će on i šta da predaje.
Verovatno izgledam staro i oronulo, a nije ni čudo pošto sa svoje šezdesetčetiri godine ja pokriveno svojim radom imam 121 godinu života. Život se ne meri danima nego delima. Ja imam 24 godine školovanja, jednu godinu vojske, 45 godine radnog staža, 31 godinu utrošenu na pisanje knjiga (124 izdatih knjiga, a da uzmemo da je neka normala 4 knjige godišnje, premda u umetnosti nema normativa), bar dvadeset godina slikarskog rada (preko 1000 slika u tehnici ulje na platno, ne računajući crteže i akvarele i ako se tu uzme kao normala 50 slika godišnje ili jedna nedeljno), dakle ukupno 121 godina. Druge aktivnosti ne računam.

U školi se sada igraju razne igre. Svi bi da se sve to gurne pod tepih i da se nastavi po starom. Niko ne misli na studente i njihove roditelje u ovim teškom vremenima. Ja nisam za to da se studenti uvlače u sve ovo. Imaju oni svojih obaveza i ne treba ih izlagati osveti pojedinih profesora. Za utvrdjivanje činjenica najbolje je pitati bivše studente, one koji su već završili školu.

Ja ču pokušati da istrajem u ovome da se eliminišu bar javne malverzacije. Normalno je da se uzdam u institucije sistema (policija, tužilaštvo, sudovi, ministarstvo prosvete,

Vlada). Oni su se izjasnili da će voditi žestoku borbu protiv korupcije i kriminala. Pošto sam za istinu i pravdu, ja ću im u tome pomoći.
Ne bi posebno kometarisao natpise u pojedinim novinama i društvenim mrežama. Večina komentara je istinita i realna, ali ima i neistinitih (npr. da nisu akreditovane specijalističke studije, a jesu).
Radio i u privredi ali sam zavoleo ovaj posao i školu i nadao sam se da ćemo sada sa novom zgradom postati najbolja škola bar na Balkanu što je sasvim realno. Žao mi je što se zbog ličnih intresa škola svela na koncentracioni logor i lov na veštice.
Učiniću sve da škola krene pravim putem. Čak i kada odem u penziju. Škola nije tu radi profesora nego zbog studenata, roditelja i privrede juga Srbije.
Uz Božju pomoć i dobro zdravlje škola će ostvariti svoju misiju, ali ne sa ovim nego sa novim rukovodstvom. U potpisu prof. dr Dragomir Radovanović