Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Krstovdan. Praznik je ustanovljen u znak sećanja na dan kada je carica jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama pronašla časni krst na kome je raspet Isus Hrist.

Prema predanju, patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hrist nosio do Golgote. Otuda i naziv Vozviždenje. Prema kanonima srpske pravoslavne crkve na Krstovdan se uvek posti, kao i 18. januara, kada se slavi zimski Krstovdan. Po narodnim običajima na dašnji dan se bere i posvećuje bosiljak.