Filmsko stvaralštvo je u krizi i kako mu pomoći, posebno u zemljama koje potiču iz bivše Jugoslavije, šta treba učiniti u ovom trenutku razgovarali su na prvoj zajedničkoj konferenciji reditelja iz bivših jugoslovenskih republika.

-Ka što je poznato kinematografije bivših jugoslovenskih republika su u krizi, ali je na rediteljima da, poput Sizifa, nastave sa guranjem kamere uz brdo, rekao je u uvodnom izlaganju Darko bajić, director festivala ‘’Liffe’’ u Leskovcu na Prvoj konferenciji reditelja iz regiona.

-Ovaj skup nije stvar jugonostalgije već istinske nostalgije za filmom. Ono što je film uradio, politika je upropastila a na ovakvim skupovima se više

razgovara o novcu nego o esenciji, rekao je režiser Bora Drašković.

Za umrežavanje i razvoj kinematografije nedostaju osnovna pravila koja bi bila nezavisna od dnevne politike i učestalih političkih promena u zemljama u okruženju.

-Inače, ono što je nama tu problem u nekoj vrsti formalizacije da nateramo svoje države iz kojih dolazimo da osnuju fond iz koga će filmovi finansijski biti podržani je nivo političke korektnosti. Moramo se tu paziti da smo politički korektni, a danas biti politički korektan obično znači biti ili bezobrazan, ili lud, ili nenormalan. S druge strane, filmovi koje mi pravimno su gotovo po difoltu politički nekorektni tako da smo u vrlo specifičnoj situaciju. Moramo u rukavicama, pipkavo objasniti ljudima koji kreiraju politiku u našim državama da treba podržati i finansijski pomoći našu regionalnu saradnju koju ćemo

formalizovati“, rekao je režiser iz Bosne i Hercegovine, Pjer Žalica.

Hrvatski film se još uvek traži. Za sada je neodličan u tome da li je za publiku, državu ili festivale.

-Moramo se složiti da je režiserima danas jako teško jer zavise od fondova. Privatnih fondova u Hrvatskoj više nema, gradovi su užasno smanjili dotacije i ne finansiraju

dugometražne igrane filmove, sad su ostali samo „HAVC“ i kooprodukcije. Ovakvi samiti su bitni kako bi se reditelji povezali, razmenili svoja iskustva sa

producentima, kazala je režiserka iz Hrvatske, Irena Škorić.

O iskustvu reditelja iz Makedonije govorio je Antonio Mitrikevski rekavši da se u ovoj zemlji godišnje u proseku snime dva filma.

-Izvor finansiranja filmske industrije u Makedoniji je Filmski fond, a Vlada daje novac za ona ostvarenja za koja proceni da to zaslužuju“, rekao je Mitrikevski.

Opšta ocena dvadesetak reditelja iz regiona je da su oni naterani da se svojom profesijom bave uprkos bilo kakvom zanimanju političara i političkih elita. Dobra organizacija, agresivniji i pametniji pristup samo su neki od načina da se razbije brana koja je prisutna kod političara. Jedina moguća dobra kinematografija je slobodna kinematografija.