Niko od Leskovčana vam, u ovom trenutku, sa sigurnošću ne može reći gde je centar grada. Tokom proteklih decenija, shodno potrebama, urbanisti ali i političari su ga “osmišljavali“ tamo gde su se oni nalazili. I gde im je odgovaralo, uzimajući leskovačkoj čaršiji dušu i imidž.

Tako je, ovih dana, centar svih zbivanja i znak raspoznavanja postala velika bina u centru Leskovca postavljena pre desetak dana za vojnu paradu. I kako inače biva, Leskovčani ne bi bili to što jesu kada svemu, pa i tome, ne bi našli “svoje objašnjenje“. Tako, pomenutu binu ovde od milošte zovu “Bine“ i kada zakazuju, susret i vidjenje kažu: “Vidimo se kod Bine“.

Medjutim, kako u “Leskovac“ imaju samo dva padeža, jedan je za svakodnevnu upotrebu, a drugi “ponesu“ jedino kad idu u Beograd, onda pomenuti izraz znači: “Vidimo se kod Ljubinku“, jer se to žensko ime ovde najčešće iz milošte izgovara “Bine“.

Smeštenu na raskrsnici glavnog bulevara i dve glavne ulice “Od opšteg interesa“ zaobilaze i vozači i pešaci i “mrmljaju“. Nema sumnje “Bine“ je postala gradsko čedo, relikvija, orijent kod koje se zakazuju susreti prijatelja, momaka i devojaka, penzionera i prijateljica, koje bi zajedno na pijaci, šetnju i kupovinu .