Ljudi i događaji

Čudotovorna crkva Svete Petke u Vranju

Čudo ipak postoji?!

Na Veliki petak stotine i stotine ljudi mirno stoji u redovima i čeka po nekoliko sati kako bi zapalili sveću u jednoj od najmanjih crkava u Srbiji, jer se veruje da je čudotvorna.
Sredovečni meštanin Miroslav Pešić se seća da su ranijih godina ljudi dolazili iz čitavog sveta dan ranije i spavali pod vedrim nebom kako bi u zoru među prvima primili blagoslov i na izvoru Svete Petke natočili vodu za koju se veruje da je čudotvorna.

Medjutim, kaže Pešić, ako pitate Vranjance, posebno mladje,  gde se nalazi crkva Sveta Petka, pogledaće vas zbunjeno jer je od Turaka do današnjeg dana za meštane ovaj objekat poznat kao Krstata džamija.

Inače, zvaničnih spisa o tome kada je crkva sagrađena gotovo da i nema. Pretpostavlja se da je sagrađena sredinom 12. veka. Bila je jedna od najvećih i najpoštovanijih u ovom kraju. Još stoje ostaci starih zidova koji danas služe kao ograda za kompleks oko crkvice.

– Krajem 14. veka Turci su porušili crkvu Sveta Petka i pokušali da na njenim temeljima naprave džamiju, ali to im nikako nije uspevalo. Ljudi su pričali da se „danju gradi, noću se ruši“. Kad god su pokušali da postave minaret, on je padao. Postoje dve verzije o tome kako je objekat u osnovi ostao crkva.Pojednoj verziji Turci su napravili objekat sa četiri minareta u obliku krsta, što mi deluje logično i nije jedinstven slučaj u svetu.

Međutim, čuo sam od meštana i drugu verziju zbog čega je crkva ponela naziv Krstata džamija. Potoj verziji Turci su na vrh minareta postavili krst, što zvuči neverovatno. U nekim zapisima stoji da je na taj način poslata poruka da su ujedinjene dve vere, ali mislim da je to apsurdno. Zašto bi onda rušili crkvu? – priča protojerej Vladan Milutinović.

Crkva je oduvek bila posvećena Svetoj Petki i poznata je kao najčudotvornija crkva u kraju. Današnja crkva je jednobrodna i ima tek dvadesetak kvadrata. Unutrašnjost je okrečena u belo, na zidovima su brojne ikone, ikonostas na sredini, pod od drveta.

U dvorištu crkve nalazi se maliimprovizovani oltar, postavljeni su stalci za sveće ikona i kandilo. U ovu crkvu 8. avgusta, na dan kada se obeležava praznik Svete Petke, dolaze vernici iz kraja, ali to ni izdaleka nije tako masovno kao na Veliki petak uoči Vaskrsa.

Tada su ulice koje vode ka crkvi zakrčene kažu Vranjanke, Katarina, Vera i Tasićka, koje brinu o crkvi i koje na svaki Veliki petak dočekuju vernike sa raznih strana. Ove vredne Vranjanke vele da je dolazak u ovu crkvu nekada bio pravo malo hodočašće.
-Sa prvim zracima sunca vernici su se molili i palili sveće, ostavljali darove na oltaru sve do kasnih večernjih sati. Nije bilo galame niti buke, svi su strpljivo čekali da dođu na red kako bi se poklonili svetiteljki. Danas ljudi dolaze automobilima, ali nekad nije bilo tako. Kada je jedino prevozno sredstvo bio konj, ljudi su putovali danima i stizali preko noći, spavali pod vedrim nebom – pričaju ove vernice i domaćice. Medju vernicima se mogu čuti razne priče, ali dominiraju one o čudotvornoj moći na ljude koji dodju da se pomole

Categories: Ljudi i događaji

Leave a Reply