Prolaskom voza u 11.40 časova preko železničkog mosta u Grdeličkoj klisuri i polaganjem venaca na spomen-obeležje, juče je odata pošta poginulim putnicima bombardovanog međunarodnog voza, na današnji dan 1999. godine.

Vence su položili delegacija „Železnica Srbije“ na čelu sa generalnim direktorom ŽS Milanom Markovićem, gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić i predsednik Skupštine grada Živojin Stefanović, načelnik Jablaničkog okruga Vladan Marinković, predstavnici sindikalnih i boračkih organizacija, članovi porodica stradalih putnika.

U ime porodica poginulih i preživelih pročitana je večna poruka „Da se ne zaboravi“.

Venac na spomen obeležje položio je, kao što to čini svake godine, preživeli mašinovođa međunarodnog voza koji je pogođen projektilima NATO aviona, Boban Kostić iz Niša koji je bilo za pultom u lokomotivi voza.

Kako ovaj hrabri mašinovođa ranije ispričao, voz je iz niške stanice 12. aprila 1999. godine krenuo sa 15 minuta zakašnjenja, a niko, u to ratno vreme, nije proveravao koliko je putnika u vagonima međunarodnog voza koji je saobraćao do Ristovca.

– NATO avioni su ispalili četiri projektila, dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most u blizini – kaže  Kostić .

Od prvog projektila, ispaljenog tačno u 11.39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije, a drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.

Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.
Prema izjavi konduktera posle nesreće, u vozu je broj putnika bio veći od 60, a među njima je bilo i dece.

Na dan bombardovanja, kasno posle podne, iz leskovačke bolnice je javljeno da je primljeno 16 teže i lakše ranjenih putnika. Ali, nije svima pomoć ukazana u Leskovcu.
Tačan broj nastradalih putnika, među kojima je bilo i dece, nikada nije utvrđen.

Otpravnik vozova, prisećale su se mašinovođe, ispratio ih je na put rečima: „Vozite, samo pazite na mostove“.

Trubenje voza prilikom prolaska preko mosta izazvao je suze skoro kod svih prisutnih, a jecaji se nisu stišavali medju članovima porodica Marković, Stanijanović, Bjeletić, Stojanović.. i njihovim bliskim rodjacima.