Međunarodni putnički voz Beograd-Solun NATO avijacija bombardovala je 12. aprila 1999. dok je prelazio preko mosta na Južnoj Moravi. Tačan broj poginulih putnika u vozu u Grdeličkoj klisuri još nije utvrđen. Identifikovano je 15 tela, u vozu je bilo više od 50 putnika.NATO bombarderi su raketirali putnički voz, a u napadu je poginulo 15 ljudi. Više desetina je ranjeno, a tačan broj žrtava nikada nije utvrđen.Sećanje na do tada neviđen zločin – čuvaju meštani Grdelice i svedoče da je pilot mogao da odustane od granatiranja, iako je NATO trvdio da je voz išao prebrzo, a pokušali su zločin da opravdaju time što su snimak ubrzali više od 4 puta.Danas je održana komemoracija poleženi venci i cveće na mestu u svetu nezabeleženog zločina nad nedužnim civilima.

„Ne treba se bojati ljudi, nego neljudskog u njima“, uklesano je na spomeniku pokraj železničkog mosta preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri. U NATO napadu u Grdelici stradali su drugi i treći vagon putničkog voza na liniji Beograd-Solun.

Putnički voz broj 393 gađan je iz aviona 12. aprila 1999. godine, dok je prelazio preko mosta i pretpostavlja se da je u napadu poginulo najmanje 15 civila. Vidosav, Divna i Branimir Stanijanović stradali u Grdeličkoj klisuri Svi su usmrćeni u raketiranju voza u Grdeličkoj klisuri 12. aprila 1999. godine, drugog dana Vaskrsa. Stanijanovići su želeli sina i anđeli su im doneli Branimira. Podmladio ih je, a nas tri smo uživale u zajedničkoj sreći. Maleni brat je bio čudo. Božje dete. Rođeno u ratu, devedeset treće, pa su mu dali ime da brani mir. Sin, koga su želeli. Koji je rođen da obnovi lozu. Da sačuva ime. Ko je tada mislio da nesreća nije zatvorila vrata. Sve što smo planirali, sve o čemu smo sanjali, u trenu je nestalo. Tata, mama, naš lepi voljeni braco. Tri života, ugašena, odjednom.