Daće Bog da nam svane
Vidovdan nad Vidovdane!

Srpske duše zatrepere
kad Kosovo ko pomene,
ko to tamo božur bere –
cvijet bere, a cv’jet vene?

Po Kosovu opet ćemo
brati božur jednog dana,
ako treba čekaćemo
i hiljadu Vidovdana!

Lazar, Miloš, Jugovići,
na njima je zavjet rođen;
ko Kosovu želi stići,
mora biti njima vođen!

Za Lazarom poći ćemo
na Kosovo jednog dana,
ako treba čekaćemo
i hiljadu Vidovdana!

Čuva Gospod Metohiju,
u svom moćnom zagrljaju,
Srbi barjak dok razviju
i Prizrenu pohitaju!

Hodočašće činićemo
od Ljeviške do Dečana,
ako treba čekaćemo
i hiljadu Vidovdana!

Od pomisli suze krenu:
Dogodine u Prizrenu!