Uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu, Mala Gospojina slavi se danas. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji. U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve. Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov. Veruje se i da kada je na ovaj praznik vedro da će sunčano biti i tokom jeseni, ali i zime. Kao i na Veliku Gospojinu, prema verovanju, žene ne bi trebalo da obavljaju poslove u kući i oko nje.Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom. Slavi se 21. septembra Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog.
Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica.
Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu.
Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve.
Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva.
Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.