Srpska pravoslavna crkva i vernici 10. maja obeležavaju uspomenu na spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru, čin koji je imao za cilj da zastraši narod i slomi njegov duh, ali je kroz vekove postao simbol još jače vere i zajedništva.
Prema istorijskim zapisima, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save iz manastira Mileševa prenesu u Beograd i javno spale.To se dogodilo 27. aprila 1594. godine, na prostoru tadašnjeg Vračara, nakon velikog ustanka Srba u Banatu. Cilj ovog čina bio je da se srpski narod zastraši i kazni, jer je upravo Sveti Sava bio simbol okupljanja, vere i otpora.
U narodu se govorilo da su Srbi u ustanku nosili zastave sa likom Svetog Save, što je dodatno razbesnelo osmanske vlasti.
Gde su zapravo spaljene mošti?
Iako se danas veruje da se spaljivanje dogodilo na mestu gde se nalazi Hram Svetog Save, istorijski izvori nisu potpuno usaglašeni.
U vreme Osmanlija pojam Vračara odnosio se na mnogo šire područje nego danas, pa pojedini istoričari smatraju da je mesto spaljivanja možda zapravo bio prostor današnjeg Tašmajdana.
Postoje zapisi da je taj deo grada tada bio uzvišenje vidljivo iz velikog dela Beograda, što je odgovaralo Sinan-pašinoj nameri da što više ljudi vidi lomaču.
Kasnije je Gligorije Vozarević verovao da je pronašao mesto spaljivanja kada je na periferiji Beograda naišao na stari drveni krst. Taj kraj kasnije je dobio naziv Vozarev krst, današnji Crveni krst.
Kako je nastao Hram Svetog Save
Početkom 20. veka doneta je odluka da se monumentalni hram podigne upravo na Vračaru, na mestu za koje se verovalo da su spaljene mošti svetitelja.
Tako je nastao Hram Svetog Save, danas jedna od najvećih pravoslavnih bogomolja na svetu i najvažnijih simbola Beograda i Srbije.
Mnogi vernici smatraju da upravo činjenica da je na mestu stradanja podignut veličanstveni hram predstavlja pobedu vere nad progonom i strahom.
Sveti Sava kao simbol srpskog identiteta
Za srpski narod Sveti Sava nikada nije bio samo crkveni velikodostojnik. U njemu su ljudi videli zaštitnika, učitelja, duhovnog vođu i simbol pravde.
Zbog toga je spaljivanje njegovih moštiju ostalo duboko urezano u kolektivno sećanje, ali ne kao poraz, već kao događaj koji je dodatno učvrstio veru naroda.
Kroz vekove, ime Svetog Save ostalo je povezano sa školstvom, mirom, mudrošću i duhovnim opstankom Srbije.
Običaj
Na današnji dan vernici se mole Svetom Savi za zdravlje, mir i zaštitu porodice i to je postao važan običaj širom Srbije. Običaj navodi da se valja ispoštovati, jer se veruje da će u suprotnam pratiti maler.
„Veliki ukrase među Svetiteljima, Bogomudri oce Savo, molimo ti se, mi, sluge tvoje, i pripadajući vapijemo ti: ne ostavi decu svoju, oče, nego svagda budi s nama… Amin.“