Na današnji dan 2010- Umro je Mihajlo Marković, filozof, akademik. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju, dekan i upravnik Instituta za filozofiju beogradskog Filozofskog fakulteta, jedan od organizatora Korčulanske letnje škole 1960-tih, član Saveta znamenitog filozofskog časopisa „Praksis“.
Rođen 24. februara 1923. godine u Beogradu. Završio je Drugu mušku gimnaziju 1941. godine, a već u gimnaziji je bio član SKOJ-a. Stupio je u Narodnooslobodilačku vojsku 29. maja 1944. i demobilisan u činu kapetana prve klase 1949. godine. U međuvremenu stekao titulu šahovskog majstora, studirao filozofiju, diplomirao i odmah primljen na Odeljenju za filozofiju kao asistent. Doktorsku disertaciju odbranio 1955. u Beogradu (Formalizam u savremenoj logici), a u međuvremenu bio na Londonskom univerzitetskom koledžu gde je 1956. odbranio i drugu doktorsku disertaciju. Godine 1961. objavio je svoje kapitalno naučno delo Dijalektička teorija značenja, posle čega je postao (1963) i redovan profesor Filozofskog fakulteta. Predavao je u Jugoslaviji i u inostranstvu. Januara 1975. je zajedno sa sedam kolega sa Odeljenja za filozofiju suspendovan od nastave, a januara 1981. otpušten sa Filozofskog fakulteta odlukom Skupštine SR Srbije. Zbog protesta svetske naučne javnosti, izbačeni profesori su vraćeni na Univerzitet, ali bez prava na nastavu. Od tada do 1990. godine Mihajlo Marković je predavao isključivo na inostranim univerzitetima u Evropi, SAD, Kanadi Kao član Srpske akademije nauka bio je sekretar Odeljenja društvenih nauka, a danas je član Predsedništva i predsednik Odbora za filozofiju i društvenu teoriju. Za svoj izvanredan naučni rad u oblasti filozofije dobio je brojna stručna i društvena priznanja – Sedmojulsku nagradu, plaketu „Prof. dr. Vojislav Stojanović”, Izvanredni zlatni beočug za životno delo, nagradu „Dr Branislav Petronijević” za životno delo, počasni doktorat Univerziteta u Londonu, član je Evropske akademije… Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije 1990. godine.