Oko milion ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu ima neki oblik demencije, pri čemu je Alchajmerova bolest najčešća.
Da li je izlečenje Alchajmerove bolesti nemoguća misija ili do toga ipak možemo stići? „Da bismo to saznali, pozvan sam da prisustvujem operaciji mozga na samoj ivici istraživanja demencije“, piše u tekstu za BBC Džejms Galager, dopisnik za zdravlje i nauku, prenose Vijesti. „Nosim hiruršku uniformu i stojim pozadi operacione sale u Kraljevskoj bolnici u Edinburgu. Intenzivna koncentracija desetak ljudi u prostoriji širi auru smirenosti uprkos kakofoniji medicinske
opreme koja pišti, zuji i neprestano radi. Pacijent je pod sedativima i prekriven na operacionom stolu. Na velikim ekranima iznad vidim MRI snimak njegovog mozga. Nemoguće je ne primetiti veliku, jarko belu masu tumora. Rak je počeo u njegovom debelom crevu, pre nego što se proširio duboko u njegov mozak“, piše Galager u tekstu.
„Nije na površini mozga, tako da moramo da napravimo otvor u korteksu. Što manji, ali dovoljno velik da možemo da se spustimo do tumora“, kaže Pol Brenan, profesor neurohirurgije.
Korteks je spoljašnji sloj mozga uključen u jezik, pamćenje i razmišljanje. Unutrašnji delovi mozga su mekši, ali se kroz korteks mora proći rezanjem.
Profesor Brenan koristi hiruršku bušilicu da ukloni deo lobanje. Izloženi mozak je ružičast, prokrvljen i blago pulsira u ritmu otkucaja srca.
„Pored mene stoji doktorka Kler Durant, istraživačica Alchajmerove bolesti na Univerzitetu u Edinburgu. U rukama drži posudu sa ledeno hladnom, veštačkom cerebrospinalnom tečnošću, koja oponaša tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. U većini operacija mozga uklonjeni deo korteksa smatra se medicinskim otpadom i bio bi odbačen. Međutim, Edinburg je jedan od svega nekoliko centara u svetu gde se taj materijal, uz dozvolu, prikuplja za istraživanja demencije. Kada dođe trenutak, sve se odvija brzo. Profesor Brenan stavlja komadić mozga – otprilike veličine mog nokta na palcu – u posudu kako bi se održao u stanju pogodnom za dalje istraživanje“, piše Galager.
Zatim, piše Galager dalje u tekstu, uz kratko zahvaljivanje, presvlačimo se i krećemo preko grada ka univerzitetu.
„Na zadnjem sedištu automobila pogađa me pomisao da je pre samo nekoliko minuta ovaj komadić mozga još uvek bio deo čovekovih misli i strahova pred operaciju koja ga je čekala“, navodi Galager.
„Uvek sam svesna – svaki put – da je ono što dobijamo dragocen poklon, i to verovatno na najgori dan u životu te osobe“, kaže mi doktorka Durant.
Njena laboratorija jedna je od retkih koja radi sa živim moždanim tkivom odraslih kako bi pokušala da razume demenciju i druge bolesti.
„Razvijanjem ovih tehnika nadamo se da ćemo se približiti svetu oslobođenom mnogih različitih, užasnih neuroloških bolesti“, kaže ona.
Oko milion ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu ima neki oblik demencije, pri čemu je Alchajmerova bolest najčešća.
Tim u laboratoriji doktorke Durant pokušava da dođe do odgovora tako što razume osnovnu biologiju Alchajmerove bolesti.
I dalje postoje ključne nepoznanice – ne postoji konačno objašnjenje zašto se kod Alchajmera gube veze između neurona, koji se nazivaju sinapse.
Četvoro naučnika koji u laboratoriji pripremaju moždano tkivo rade usklađeno kao ekipa u boksu – što je baš u duhu projekta, jer istraživanje finansira humanitarna organizacija „Race Against Dementia“, koju je osnovao legendarni vozač Formule 1 Džeki Stjuart.
Najpre se uzorak mozga postavlja u želatinastu masu. Zatim se seče na tanke slojeve, dubine 10–20 moždanih ćelija, pre nego što se smesti u specijalizovane inkubatore kako bi se tkivo održalo živim.
Potom tim izlaže te moždane rezove toksičnim proteinima, amiloidu i tau, koji se nakupljaju u mozgu ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti. To im omogućava da posmatraju razaranje sinapsi i da vide postoji li način da se to zaustavi.
Sve što doktorka Durant do sada vidi uverava je da izlečenje Alchajmerove bolesti nije nemoguć izazov, piše Galager.
„Dokazi koje trenutno imamo ukazuju na to da je to bolest, a iz ranijih iskustava znamo da se bolesti mogu izlečiti. Možda ćemo jednog dana pronaći dokaze da je Alchajmerova bolest suštinski deo ljudske prirode, ali za sada ja to ne vidim. Nisam videla ovoliko nade u istraživanju Alchajmerove bolesti kao što je vidim upravo sada. Zaista se nadam da ćemo u mom životnom veku svedočiti značajnim promenama“, kaže Durant.
Tračci nade došli su od dva leka – lekanemaba i donanemaba – koji usporavaju napredovanje Alchajmerove bolesti.
To je bio naučni uspeh, međutim njihov stvarni uticaj kod pacijenata neki su ocenili kao suviše mali da bi bio primetan. Nijedan od njih ne finansira Nacionalna zdravstvena služba u Velikoj Britaniji.
Ali profesorka Tara Spajers-Džouns, direktorka Centra za otkrića u nauci o mozgu na Univerzitetu u Edinburgu, smatra da su ta dva leka „zaista otvorila vrata“ za razotkrivanje, odnosno rešavanje Alchajmerove bolesti.
„Dočekuje me iza ogromne, pozorišne zavese u svojoj laboratoriji. Ona zaklanja svetlost kako bi mogla da radi na izuzetno osetljivom konfokalnom mikroskopu, koji pomoću lasera osvetljava uzorke moždanog tkiva. Proučava ulogu zvezdastih imunih ćelija, nazvanih astrociti, u Alchajmerovoj bolesti. To je deo sve šireg shvatanja da se Alchajmer mora napadati iz više pravaca“, piše Galager.
Lekanemab i donanemab, oba leka su usmerena na toksični, lepljivi protein amiloid. Klinička ispitivanja lekova koji ciljaju drugi protein, tau, već su u toku.
Istovremeno, značaj imunog sistema, upale, zdravlja krvnih sudova, kao i načina na koji se genetika i okruženje prepliću, dodatno produbljuje razumevanje Alchajmerove bolesti.
Profesorka Spajers-Džouns smatra da će postojati tri ključna trenutka:
– u kratkom roku, lekovi koji će značajno usporiti ili zaustaviti napredovanje bolesti
– alati za potpuno sprečavanje demencije
– i, dugoročno, način da se izleče oni koji već imaju simptome – iako priznaje da će to biti znatno teže.
Ona veruje da smo na pet do deset godina udaljenosti od terapije koja će biti „zaista promenljiva za život“ i da ćemo doći do tačke kada ćemo moći da „zaista učinimo vaš život normalnim“, tako što ćemo bolest otkriti dovoljno rano i potom je zaustaviti.
Ipak, uprkos optimizmu, biće potrebna dalja istraživanja i klinička ispitivanja kako bi se dokazalo da je izlečenje Alchajmerove bolesti moguće.
„Ljudski mozak je toliko fenomenalno složen da jednostavno moramo to videti kod ljudi“, kaže profesorka Spajers-Džouns. Izvor-foto: Agencije i portali