Ova knjiga, dragi moji Vranjanci, počinje pričom o Kosovu i Metohiji, prožima se kroz nju Kosovo i Metohija svuda, ali ova knjiga govori o Vranju; ne može ta vrsta realiteta, i geografskog, i semantičkog i emotivnog bez Vranja, tako da je i jedno I drugo u ovoj knjizi napravilo zajednički geopoetički prostor, rekla je vranjska i kosovska književnica Sunčica Denić, na promociji svog novog romana Selfi iz Bergena, koja je priređena prve večeri desete Književne kolonije u Vranju.
Reč je o romanu koji pripoveda o sudbinama Srba na Kosmetu, kroz upečatljivu paralelu dva Bergena – jednog izbegličkog naselja za Srbe u selu Ugljare (rodnom mestu Denićeve) i drugog, koncentracionog logora Bergen – Belzen u Nemačkoj, poznatog po stradanju Ane Frank. „Večeras sam ovde i sa suzom i sa osmehom, i jedno i drugo se prožima u rečima koje su ušle u ovu knjigu.
Kada je roman izašao iz štampe, imala sam neku vrstu otpora, jer je na klapnama isuviše promovisana ideja o Kosovu i Metohiji.
Sama ideja da se Kosovo i Metohija prožima kroz svaku priču je neka vrsta rizika, neka vrsta stare priče koja je u startu osuđena na propast. Živimo burno, živimo brzo, nemamo vremena za stare boljke.
A, pogotovo nemamo vremena da branimo Kosovo…
Jer, kao što sam jednom prilikom komentarisala sa pokojnom Verom Cenić, to ti je kao da se boriš za izgubljenu stvar.
Ali i ta takva borba je već sama o sebi simbol, jer je borba za izgubljenu stvar zapravo početak otpora“, rekla je profesorka Denić na promociji. Ovaj roman pruža dubok uvid u pojedinačne sudbine, oslanjajući se na snažne karaktere koji predstavljaju simbole istrajnosti i otpora.
„Slovenka, heroina Ugljara, prikazana je kao neustrašiva žena koja se bori za svoju zajednicu i sopstveni identitet, dok je monahinja Makarija simbol duhovne snage i mudrosti.
Njihovi životi i borbe reflektuju istrajnost srpskog naroda, čuvajući veru i nadu uprkos svim izazovima“, kratak je sadržaj ovog romana koji polako pronalazi put do ruku i misli čitalaca.