Gde su moji preci, sokolovi,
zar ih nije bilo, zar su bili snovi?
Zar prstima moram da poskidam dane
koji su pokrili Visoke Dečane?
Zar je prošlost bila dim, magla i para,
i zar tražim carstvo kad se sećam cara?
Zar Dušana Silnog da četkaju četke
i zar ja postojim ako nemam pretke?
Farisejstvo, laži, gluposti, groteske,
moje srce traži oca mesto freske.
Svi mi dugujemo sebe nekoj deci,
budimo potomci, da bi bili preci
BRANA CRNČEVIĆ