S početkom 2024. godine u Nemačkoj stupaju na snagu mnoge reforme i izmene zakona koje će uveliko uticati na svakodnevni život građana. Između ostalog, poveća će se određena socijalna primanja za one slabijeg imovinskog stanja, međutim, u nekim segmentima, život će biti dosta skuplji.
Građanski dodatak
Od 1. januara više od pet miliona primalaca tzv građanskog dodatka (Bürgergeld) dobija će u proseku 12 posto više novca. Za samce iznos ove pomoći se povećava za 61 euro i iznosi će 563 eura mesečno. Odrasli koji žive sa partnerom dobi će 506 eura, a za svako dete, zavisno od uzrasta, između 357 i 471 eura.
Raste i dečji dodatak
Dečiji dodatak (Kinderzuschlag) dodeljuje se roditeljima koji rade, ali imaju niske plate. Maksimalni iznos koji se može dobiti povećaće se sa 250 na 292 eura, u zavisnosti od prihoda i eventualne imovine.
Donja granica za porodiljsku naknadu
Uskoro će važiti niže granice prihoda za ostvarivanje prava na materinski dodatak (Elterngeld), koji na određeno vreme primaju roditelji koji ne rade ili imaju skraćeno radno vreme nakon rođenja deteta. Do sada su ovu naknadu mogli da primaju roditelji čija primanja koja čine poresku osnovicu ne prelaze 300.000 eura godišnje, a samohrani roditelji ako ne zarađuju više od 250.000 eura. Od aprila 2024. ovaj limit za parove prvo će biti smanjen na godišnji prihod od 200.000, a od aprila 2025. na 175.000 eura. Od aprila za samohrane roditelje važi ograničenje od 150.000 eura.
Bolnički dodatak za negu bolesnog deteta
Od 2024. godine zaposleni roditelji koji su zakonski zdravstveno osigurani imaju pravo na naknadu za bolovanje za negu bolesnog deteta (Kinderkrankengeld) u trajanju od 15 dana, a samohrani roditelji 30 dana. Do sada je to bilo 10 ili 20 dana.
Više novca za zaposlene sa nižim primanjima i polaznike stručnog obrazovanja
Od 2024. godine zakonom propisana minimalna zarada po satu poveća će se sa sadašnjih 12 na 12,41 eura. Planirano je i povećanje na 12,82 eura za 2025. godinu. Time se povećava i maksimalno dozvoljeni iznos za zaposlene na tzv mini poslovima (Minijob) od 520 do 538 eura. Ovo je granica prihoda na koju se ne plaćaju porezi i druga davanja. Minimalna plata za polaznike stručnog obrazovanja (šegrte) u prvoj godini takođe raste za 4,7 posto na 649 eura. Međutim, moguće je uspostaviti izuzetke kroz tarifne ugovore.
Veća neoporeziva osnovica
U novoj godini će se povećati i neoporeziva osnovica (Grundfreibetrag), odnosno iznos prihoda na koji primalac nije dužan da plati porez – sa dosadašnjih 10.908 na 11.784 eura. Neoporeziva osnovica po detetu (Kinderfreibetrag) takođe raste sa 6.024 na 6.612 eura. Povećan je i limit prihoda iz kojeg se plaća najveća poreska stopa (Spitzensteuersatz), sa dosadašnjih 62.810 na 66.761 euro.
Dodatak za negu i dodaci za negu također se povećavaju
Dodatak za pomoć i negu (Pflegegeld) povećava se za pet posto, što u zavisnosti od stepena potreba znači 16 do 45 eura više mesečno. Uvode se i olakšice za osobe kojima je potrebna njega i koji borave u staračkom domu: naknade za njegu se povećavaju u iznosu od pet do deset posto, u zavisnosti od dužine boravka u ustanovi.
Povećana starosna granica za odlazak u penziju
Zakonska starosna granica za odlazak u penziju 2024. godine je 66 godina. Ovo se odnosi na osobe rođene 1958. godine. Za kasnije rođene starosna granica se povećava za dva meseca godišnje, što znači da će morati raditi duže.
Nova pravila grijanja za novogradnju
Što se tiče energije, potrošači će morati da računaju na veće troškove. Od 2024. godine stupa na snagu Zakon o grejanju prema kojem se u nove stambene zgrade unutar novoizgrađenih područja mogu ugrađivati samo oni sistemi grejanja koji koriste najmanje 65 posto energije iz obnovljivih izvora. U većini slučajeva to bi trebalo da budu toplotne pumpe.
Veća cena za CO2 i ukidanje podsticaja za e-automobile
Iznos tzv CO2 porez, odnosno porez na energiju iz izvora štetnih za klimu. Od 1. januara iznosi 45 eura po toni, što će poskupeti gorivo i lož ulje ili gas. Zbog rupe u državnom budžetu, od 1. januara ukidaju se državna kočnica oko cene struje i gasa. Ali zbog pada cena na tržištu ionako više nisu igrali nikakvu ulogu za većinu potrošača.
Od 2024. godine ukida se državni podsticaj, tzv Umweltbonus za kupovinu električnog automobila.
Povećanje PDV-a u gastronomiji
U novoj godini bi mogli da poskupe odlasci u restorane i kafiće. Jer, od 1. januara za gastronomiju ponovo važi redovna stopa PDV-a od 19 posto, umesto dosadašnjih sedam.
Obavezni e-recept, naknada za ambalažu i dečiji pasoš
Lekari su od januara u obavezi da izdaju e-recepte.
Uvodi se i povratna naknada za ambalažu za mleko i mlečne napitke, ako se prodaju u plastičnim bocama.
Od januara više neće biti moguće dobiti dečiji pasoš u Njemačkoj, koji se do sada izdavao za decu do 12 godina. Umesto toga, uvodi se elektronski pasoš sa dužim rokom trajanja i mogućnošću korištenja za putovanja širom sveta. Naime, prethodni dečiji pasoš nije imao sigurnosni čip, pa je izdavan samo na godinu dana i nije bio priznat u nekim zemljama, piše Deutsche Welle.