Postoji, dakle nešto duže od evra, zajedničke valute takozvane evrozone. Od početka je morala da se suočava sa povremeno gigantskim problemima, od svetske finansijske krize, preko pandemije, do rata u Evropi i njegovih haotičnih posledica.
Banka je zvanično startovala 1. juna 1998. godine. Prvo samo u elektronskoj formi kao valuta za kliring, evro je uveden sedam meseci kasnije, prvog dana naredne godine, piše agencija dpa.
Važio je u 11 od tadašnjih 15 država-članica Evropske unije, a nacionalne valute je u opticaju zamenio 1. januara 2002. Evro je danas zvanično sredstvo plaćanja u 20 država EU sa više od 346 miliona stanovnika.
Zadužena za stabilnost zajedničke valute, kamatnu politiku, emisiju novca i nadzor nad nacionalnim centralnim bankama članica, ECB se u svojih četvrt veka suočila sa ogromnim izazovima.
Na samom početku, u sporu oko toga čiji će biti prvi predsednik ECB, Nemačka i Francuska su morale da prihvate kompromis da to bude Holanđanin Vim Duizenberg.
Duizenberg je morao da se bori za poverenje Nemaca, Francuza, Italijana i svojih Holanđana u novu, bezličnu valutu koja je uskoro trebalo da zameni njihove marke, franke, lire i guldene.
Osim toga, evro je izašao na teren bez zajedničke ekonomske i finansijske politike članica evrozone. Izvor-foto:EB