Tragična nesreća, i zvuk je i danas živ: Sećanje na legendarnog Buddy Hollyja i njegove rock’n’roll prijatelje.
Ljubitelji muzike znaju: 3. februara je “The Day the Music Died”, Dan kada je muzika umrla.
Tako je to od 1959. godine. Toga dana, Buddy Holly (22), Ritchie Valens (17) i “The Big Bopper” (28) ulaze u mali avion, kako bi stigli na svoj sledeći koncert. U snežnoj oluji, pilot je pogrešno pročitao instrumente, on i troje muzičara ginu u nesreći. Muzički svet je šokiran. I tuguje do danas.
Buddy Holly svojim izgledom uopšte nije izgledao poput neke rock zvezde. Međutim, momak sa naočarama debelih okvira stvarao je itekako cool crnu muziku: Buddy Holly bio je idol za svoju generaciju – a avionska nesreća, u kojoj je poginuo 1959. godine, bila je tragedija za mnoge ljude širom sveta.
U njegovom rodnom gradu Lubbocku u Teksasu, nalazi se velika statua u čast ove rock’n’roll zvezde.
Njegove najpoznatije pesme su: That’ll Be the Day, Peggy Sue, Oh Boy!, Everyday und It Doesn’t Matter Anymore.
Hollyjeva muzika, kao ni mit o njemu, nikad nisu umrli. Snimao je tako puno da je njegova izdavačka kuća mogla izdavati njegove nove albume i singlove deset godina nakon njegove smrti. Studijski muzičari nadopunjavali su njegove demo snimke do tadašnjih komercijalnih standarda. Najbolji od njih je verovatno njegov prvi posthumni singl “Peggy Sue Got Married” iz 1959., kao i “Crying, Waiting, Hoping”.
Hollyja su nastavili promovisati i prodavati kao “aktivnog” muzičara, a njegova izdanja imala su verne sledbenike, pogotovo u Evropi. Potražnja za neizdatim Hollyjevim materijalima bila je tako velika da je Norman Petty nadosnimavao i prilagođavao što god je mogao naći, čak i alternativne verzije studijskih snimaka, prvobitno odbačene snimke, snimke s novim gitarskim aranžmanima, pa čak i amaterske demo snimke iz 1954. godine, u kojima su niskokvalitetno snimljeni vokali prekriveni novom orkestracijom.
Posljednji album Buddyja Holyja bio je “Giant” sa singlom “Love is Strange”, izdat 1969. godine.
Urednik portala adavinic.com “Budite u toku“ Aleksandar Aca Davinić je više puta bio u Laboku u Texasu i posetio memorijalni centar “Badi Holi“ u prilici smo da objavimo jednu od prvih reportaža koje je objavljena u više desetine listova i portala na prostorima nekadašnje SFRJ, ali i više evropskih zemalja.
ЗАБЕЛЕЖЕНО ЛАБОКУ КОЛЕВЦИ РОКЕНРОЛА
Србин међу светским великанима рокенрола
-Милиони туриста из читавог света долази у меморијални центар посвећен пиониру рокенрола Бади Холију.
У америчком граду Лабоку (Тексас) у меморијалном центру, посвећеном пиониру рокен-рола Бади Холију и творцу “лимене“ (елекртичне) гитаре, у алеји великана, међу познатим светским рокенрол именима, налази се велика месингана плоча на којој пише Пол Милошевић, који је наше горе лист.
У близини меморијалног центра “Бади Холи“, који посети више од милион туриста годишње из читавог света, да би се поклонило сенима творцу рокенрола, налази се “Плаза Бади Холи“ и алеја великана, оних који су достигли највеће домете у рокен-ролу и неговали овај стил музике. Са светским легендама, међу којима су и Мак Дејвис, Џими Дин, Ники Саливен, Џери Алисон, Рој Орбисон, Еди Диксон, Боб Монтгомери, Били Вокер, Алвин Дејвис, налази се и Србин- Пол Милошевић.
Откуд Србин међу великанима рокенрола, пита се и Милош Радојевић, рокер из шесдесетих , некадашње СФРЈ, који је на путу за Њу Мексико свратио у Лабок да посети овај центар, јер је гледао филм о Бади Холију.
-Ми, такође, имамо великане и пионире поп музике, рока и рокенрола на нашим просторима, какав је, на пример, био Зоран Мишчевић и његова група “Силуете“, ту је оргуљаш Љуба Ђорђевић-Хендрикс, Миле Лојпур, “Елипсе“, “Златни дечаци“, “Црни Бисери“,“Џентлмени“ и многи други. Треабло би направити нешто слично, поред сајма у Београду где су биле прве “Гитаријаде“ или на Калемегдану. Спреман сам да помогнем колико могу, па позивам све пионире рокенрола и поп музике да размисле и осмисле ову алеју или парк, који би био значајан за Београд, јер наши музичари су, као што се види, наступали широм света. “Силуете“ и Мишчевић са Алисом Купером, групом “Ретс“ и другима, каже Радојевић.
Брајан Винтер и Кевин Хилгер су дошли из Лас Вегаса у Лабок да виде овај центар. Ту су и Лаурен Леј, Џена Сандер, Аделида Кастело и Даниел Бровн из Финикса који док обилазе слушају Бади Холија, Рој Орбисона и друге. Необично им је драго што су у “колевци рокенрола“. Не жале што су прешли толику пут.
Међу посетиоцима се налазе још четворица бивших рокера из некадашње Југославије. Деспот из Загреба и Главица из Љубљане, заједно са Радојевићем. Предлажу оснивање “Рок лиге“ уз, уколико је могуће, учешће некадашњих група “Камелеоне“,“Елипсе“,“Беле вране“, “Група 220“, “Тајм“,“Делфине,“, Црне бисере,“Џентлмене“,“Булдожере“,“Бјело дугме“ и многе друге, окупљене за ову прилику. Цео пројекат би могао да се зове “Сјај изгубљене љубави“ и некадашњи рокери су сигурни да би сви ови учесници “појачани“ садашњима, актуелним, групама окупили доста посетилаца.
Иначе, пионир рокенрола музичар Чарлс Хардин Холи, познатији као Бади Холи, рођен је у Лабоку, држава Тексас, 7. септембра 1936.године. Погинуо је 1959. у авионској несрећи у Ајови. Бади је био јнајмлађи од четворо деце које су имали његови родтељи Лоренс и Ела Холи, а постао је један од највећих легенда рокенрола свих времена.
Са једанајест година Бади је узимао часове из клавира, али је одустао после свега девет месеци. Почео је онда да учи металну (електричну) или “челичну гитару“, а коначно је сам себе научио да свира после извесног времена. Док је био у основној школи Хачисон он и његов пријатељ Боб Монтгомери су основали кантри музички дуо који је касније свирао рок.
Холи је био решен да успе у музици и фебруара 1957. године са Велбоном и Џери Алисоном на бубњевима, Ники Саливеном на гитари одлази у студио Нормана Петиа у Њу Мексику где њихов бенд мења назив у “Чикетс“- “Скакавци“’ и добија свој јединствени и препознатљиви стил. Холијев ритам и поп звук су постали транзиција између сировог рокабилија из “Сан рекордса“ и савршене поп рок музика која ће доћи декадама касније. Холијеве вокалне могучности ( као да шптуца док пева) невероватна промена тонова из високе у ниске и мелодије које се веома лако певуше и памте су га дигле у звезде. Сингл “Скакаваца“ са песмама “То ће бити дан“ и “Тражим неког да волим“ издат маја до 27. јуна 1957. године је постао водећи на свим светским топ листама, и неколико недеља био убељиво први. Холи је постао звезда преко ноћи и популарношћу парирао и Елвис Прислиу, чак претио да га превазиђе.
Кажу да када је Бади засвирао песму “Бо дедли“ цела хала је полудела. Други његов сингл “Пеги су“ и “Сваки дан“ био је један од најбољих на свету. “Скакавци“ су убрзо са Холијем издали песму “Ох бој (Ох дечаче)“ и “Избледети“ на албуму који је продат у више од милион примерака. 1958.године бади упознаје Мариију Елену Сантјаго са којом се венчао августа исте године у Лабоку. Убрзо затим Бади је 3. фебруара 1959. године погинуо у авионској несрећи у Ајови. Имао је само 23 године.
Холијева музика имала је огроман утицај на велике музичке легенде и то: на Битлсе, Ролингстонсе, Боб Дилана, Флитвуд дед, Линду Ронштад, Елвиса Костела и многе друге. Дон Мек Лејн је 1971. снимио велики хит “Америчка пита“ у који спомиње дан када је музика умрла, односно дан када је Бади Холи погинуо. Филм о Бадију је направљен 1978. године. Град Лабок је знао да се одужи пиониру и великану рокенрола уређујући парк, Плазу и меморијални центар Бади Холи који су постали светска туристичка атракција. Бронзана статуа Холиа коју је урадио познати уметник Грант Спид подигнута је 1979.године. Лабок слави дан намењен Холију где су до скоро учествовали и преживели чланови групе.
На аукцији у Њујорку 1990. године његова гитара је продата за 242.000 долара, ањегове препознатљиве наочаре су продате за 45.100 долара. У међувремену град је од колекционара откупи све те ствари и вратио у музеј.
Александар Давинић