U parku dvorca Husum, u pokrajini Schleswig-Holstein, u Njemačkoj, nakon dve godine pauze, ponovo su održane cvetne svačanosti cveta šafrana, kada se posetioci mogu diviti lila tepihu od 4 miliona cvetova šafrana.
Svečanosti su se počele održavati još u 15. veku, kada su monasi na jednoj manjoj površini zasadili biljku šafrana. Oni su imali nameru zasaditi šafran od kojeg su hteli dobijati boju za njihovu odeću.
Tokom vekova, površina se širila sve više i više, dok nije dostigla današnje razmere. Šafran je poznat od davnina.
Koristio se još u Mesopotamiji pre 5000 godina, spominjan je i u Bibliji.
Šafran je simbol mudrosti i bogatstva, kako materijalnog, tako i duhovnog.
Naziv je dobio po persijskoj reči “za’faran”, što u prevodu doslovno znači “budi žut”.
Na glasu je kao najskuplji začin na svetu.
Šafran (lat. Crocus sativus) se dobija od biljke iz porodice Iridacee, koja ima kratku sezonu cvata – samo tri sedmice u godini. Proces proizvodnje ovog začina je mukotrpan, pa mu se cena po gramu kreće između 4 i 14 eura.
Šafran je izuzetno cenjen začin koji se koristi u gotovo celom svetu, a često ga nazivaju i “kraljem začina”.
Iako je najpoznatiji kao začin, zbog svoje specifične žute boje koristi se i kao prirodna boja u prehrambenoj industriji, te u medicinske svrhe. Obično se koristi tučak šafrana, ali u medicinske svrhe mogu se koristiti i latice ove biljke.(welt) Z. N.(NovaSloboda)