U Srbiji je u 88. godini preminuo Petar Tutavac, tvorac popularnih keksa ‘’Domaćica’’ te jedan od autora recepture ‘’Plazma keksa’’.
Tutavac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena, gde je završio pletarski zanat. Tada je nekoliko godina pleo korpe u kojima se nosio hljeb, a 1949. godine preko sindikata se javio na kurs za keksara u Zagrebu, koji je raspisala fabrika Kraš.
Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a nakon odsluženja vojnog roka zaposlio se u Krašu. Popularni keks ‘’Domaćica’’ bio je njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji.
Budući da nije mogao rešiti stambeno pitanje za svoju porodicu u Zagrebu, Petar se krajem 1958. godine seli u Čapljinu, u fabriku Lasta, koja je u to vreme proizvodila hleb, oblande i medene pogače. Nakon dolaska u fabriku na mesto tehničkog direktora, započeo je s proširenjem proizvodnje, nabavio nove linije i uveo nove proizvode, među kojima i štrudle od smokava.
Iako je uspešno organizovao proizvodnju, u Čapljini se nije dugo zadržao i ponovo menja mesto življenja. Odlazi u Leskovac u fabriku Toma Kostić, gde je napravio prve grisine u bivšoj Jugoslaviji i pripremio probnu proizvodnju (recepturu) za ‘’Plazma keks’’. Kruna karijere Tutavca dogodila se u Požarevcu, gde je osnovao fabriku keksa Bambi
Svojevremeno prilikom podsećanja na boravak i stvaranje brendova u fabrici‘’Toma Kostić’’ Leskovac, Petar Tutavac je u Požarevcu u vreme pripreme za organizovanja čuvene leskovačke ‘’Roštiljijade’’ u društvu Dragića Stankovića, legendarnog direktora HUP ‘’Pobeda’’ Predejane’’ i HUP ‘’Balkan’’ Leskovac. Bore Miloševića, zatim direktora HUP ‘’Avala’’ i drugih izmedju ostalog rekao da je počeo da se obučava u Krašovoj školi. Nakon tri godine je postao školovani keksar, a potom se doselio u Leskovac, a onda iz Leskovca u Požarevac, gde je postao jedan od osnivača „Bambija“.
U to vreme, Momčilo Filipović- Moša Keres, tada direktor leskovačkog “Tome Kostića” želeo je u Leskovcu da proizvede najbolji keks. Upoznao je Miloša Reljina, tehnologa koji je govorio pet jezika. S njim je godinu dana obilazio evropske fabrike keksa. Savršen keks našli su u fabrici “Plazmon” u Milanu. Raspitivali su se tada za licencu njihovog keksa i koliko bi ona koštala. Italijanski vlasnici su tada tražili pet odsto od proizvodnje, što je više nego dobra cena za italijanskog konditora.
„U fabrici Plazmon smo uočili linije za proizvodnju i zapamtili proizvođača iz Verone Tamo smo tražili da nam dostave ponudu za jednu liniju. Reljin je bio izuzetan pregovarač, a italijanski je znao savršeno. Uz opremu, dobijena je osnovna receptura, koju je Reljin tražio. To je bio uobičajeni postupak kod prodaje ovakve vrste opreme. Takvu recepturu su tehnolozi, uz nadzor inženjera Reljina, nadgradili i stvorili plazma keks. Otuda i zaštita tog keksa, kao industrijske svojine Bambija, a ne pojedinca“, pojasnio je.Tutavac uz napomenu da je učestovovao u stvaranju recepta za Plazmu.
„Sve je to od mene poteklo. Momčilo Filipović Moša Keres i ja smo se dogovorili da radimo proizvode koji bi bili veće nutritivne vrednosti. Dobio sam neke časopise iz Amerike i video sam tamo sastav vitamina i minerala u jednom proizvodu za mršavljenje. I dalje, u tom razvoju došlo je do toga da se napravi kasnije jedan veliki proizvod“, rekao je svojuevremeno za RTV Biser. „Oblik i naziv Plazma keksa nisu moji, a recept i tehnologija su moji“, tvrdio je.
Receptura koju su Italijani dali, koju je doneo Momčilo Filipović za Plazmon, uopšte nema veze sa Plazmom koju je Tutavac napravio u to vreme, kako je on sam rekao u intervjuu.
„Plazmon nije imao soju, vitamine ni minerale u svom sastavu. Ja sam izvršio kombinaciju belančevina biljnog i životinjskog porekla u proizvodu. I to je nadgradnja. To nije napravio Plazmon. A što je naziv Plazmon – Plazma mali plagijat, tu sam ja posle imao problem i ja sam dogovorio sa Plazmonom da mi možemo da radimo Plazmu na Ju tržištu, a da ne možemo da izvozimo za Italiju. Ja sam isto tako tražio da Plazmon ne može da plasira svoj proizvod u Jugoslaviji. I to je bio dogovor“, govorio je Tutavac. „Prva prava Plazma je iz linije izašla 1969. godine. Sve do te godine to nije bila ova Plazma. I tada je tu bilo malo polemike, jer su dva stručnjaka iz Žitostiga htela da nametnu tu drugu recepturu, koju je Moša Filipović doneo, pošto sam ja kao sabotirao (sa njegovom recepturom). Međutim, oni nisu uspeli tu ništa i napisali su da nisu za to i da oni to ne znaju. Onda sam ja napravio Plazmu kakvu treba, i to je to. Plazma je u to vreme imala sve komponente, sem koloidnog gvožđa. Bio je fero sulfat, umesto koloidnog gvožđa, tako da je ona imala malo drugačiji sastav, za nijansu. To je imalo svoj poseban ukus i miris i nije bila slatka, zato što sam ja “išao” sa drugim šećerima: sa dekstrozom, drugim komponentama. Da bude manje slatka, da može više da se pojede. To jeste suština Plazme, da ona nije nametljivo slatka“, dodao je u istom intervjuu i dodao da nijedan svoj proizvod nije patentirao.“To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek”, rekao je u svom poslednjem razgovoru za Slobodnu Dalmaciju. Izvor-foto: Agencije i portal,rtv biser, youtube