Na drugoj sednici gradske Skupštine Leskovca odbornici su razmatrali Predlog odluke o Završnom računu budžeta Grada Leskovca za 2019. godinu koji je podnela Marija Milosavljević, šef Odeljenja za finansije Grada Leskovca. Po ovom predlogu budžetski suficit iznosi 42 miliona dinara, kao razlika između ukupnih ostvarenih tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine i ukupno izvršenih tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine. Budžet Grada Leskovca na dan 31.12.2019. godine ostvaren je sa 3,9 milijarde dinara, što čini 88,6% od planiranog. U strukturi raspoloživih sredstava budžeta tekući prihodi učestvuju sa 91,4%, primanja od prodaje nefinansijske imovine sa 2,8, primanja od zaduživanja sa 4,6, a preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina sa 1,2%. Nominalno najveće učešće u prihodima ostvaruje se od poreza na zarade i iznosio je 1,32 milijarde dinara, odnosno 92,9% od godišnjeg plana, a u odnosu na prethodni period uvećan je za 14%. Ostvareni su uvećano prihodi i od poreza na samostalne delatnosti za 33,8 miliona dinara, odnosno 32% u odnosu na 2018. godinu, a u odnosu na godišnji plan ostvarenje je 93,2%, odnosno 139,7 miliona dinara. Ukupni rashodi u 2019. godini iznosili su 3,74 milijarde, odnosno 84,6% godišnjeg plana. Najveći troškovi, 86%, izazvani su tekućim rashodima, gde je izvršenje rashoda za zaposlene iznosilo 89 miliona dinara manje nego u ranijoj godini, što je rezultat isplaćenih zaostalih zarada u radnijem periodu. Za novčane kazne i penale po rešenju suda bilo planirano je 45 miliona, a isplaćeno je 208,6 miliona.
Obraćajući se gradskim parlamentarcima gradonačelnik dr sci med Goran Cvetanović je, izmedju ostalog, rekao da je sigurno moglo bolje i više, ali i da je dosta toga urađeno. „Razlog što nismo u potpunosti zadovoljni su različiti. Najpre nagomilani dugovi, obaveze i zapostavljen grad. Nismo uvek imali sredstva da ostvarimo sve planove, a kočnica su bili i nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Dešavale su se i pogrešne odluke, ali je cilj uvek bio jasno definisan – bolji život naših građana i naše zajednice. Danas naši sugrađani i privrednici tačno znaju šta mogu da čekaju, sigurnije poslovanje, lakše dolaženje do kredita, brža i sigurnija naplata, niža kamatna stopa. Ono što se budžetom zacrta, korisnicima se i prenese. Nastavićemo da ulažemo u obrazovanje, jer su to investicije koje mnogostruko vraćaju. Grad će nastaviti da pruža podsticaje za pokretanje sopstvenog biznisa. Pre dve godine u tu svrhu bilo je namenjeno 18 miliona, a u 2019. dvadeset, dok će u 2020. godinu ta suma iznositi 25 miliona.“ Gradonačelnik Cvetanović je pozvao gradske službe i preduzeća da se pridržavaju rokova, ugovora i zakona i da se shodno tome odnose prema izvođačima. U svom obraćanju gradonačelnik Goran Cvetanović je pojasnio da je on potencirao temu plata i migracija.„Taj trend prisutan svuda u svetu. Ljudi putuju, kreću se. Imate iseljavanja i iz SAD, i iz Velike Britanije, ljudi idu u Španiju, jer su niži troškovi života. Leskovčani nekad nisu znali gde je Aljaska, ni na karti da pokažu, a sada idu tamo da rade.“
On je pojasnio da je za podršku rađanja planirano pet miliona, a dato 750.000, jer je toliko bilo zahteva, a zatim je odbornicima prikazan promo-film o ulaganjima i izgradnji. Zbog toga koliko koi ma minutažu na ‘’govoranciju’’ usledila je rasprava medju odbornicima. U diskusiju se uključio i šef odborničke grupe SNS-a Predrag Ivanović koji je ocenio da pojedini odbornici prave „cirkus od skupštine“ i objasnio da je to „posledica frustracije izbornim rezultatima.“ Većinom glasova Odluka o završnom računu budžeta grada Leskovca za 2019. godinu je usvojena. Odbornici su razmatrali i izveštaj o izvršenju budžeta za period od 1.1.-30.6.2020. godine. Ostvareni prihodi, primanja i neutrošena sredstva iznosila su 1.825.126.153 dinara, što je 39,2% projektovanog budžeta, rekla je šef Odeljenja za finansije Marija Milosavljević. „U prva dva meseca ove godine prihodi su bili bolji nego u istom periodu prošle godine i to za čak 67 miliona dinara. Proglašenje vanrednog stanja zbog korone u martu mesecu dovelo je do smanjenja privredne aktivnosti, kao i obustavljanja rada pojedinih delatnosti, što je uzrokovalo znatno manje prihod u budžetu lokalne samouprave. Ovde ubrajamo i paket mera privrednicima i mogućnost odlaganja plaćanja poreza na zarede, čime su se umanjili planirani prihodi. Tako je porez na dohodak, dobit i kapitalne investicije realizovan sa 710 od planiranih 1,9 milijardi (36,3%). Nominalno najveće ostvarenje u iznosu od 600 miliona beleži porez na zarade, što je 35,8 u odnosu na godišnji plan. Porez od prihoda na samostalne delatnosti ostvaren je u iznosu od 72 miliona dinara što je 42,4%. Što se tiče rashoda, u prvih šest meseci ove godine izvršeni iznos je 1.711.664.523 dinara od planiranih 4.660.682.509 dinara (36,7). Kategorija rashodi za zaposlene izvršena je u iznosu 574,3 miliona (48,8%), a sve obaveze se uredno servisiraju. Kategorija korišćenje usluga i roba izvršena je sa 416,8 miliona (32,4%), što je za 71 milion manje nego u istom periodu prošle godine. Kategorija socijalnog osiguranja i zaštite je ostvarena sa 51,2 miliona dinara (49,5%), što znači da se redovno servisiraju sva socijalna davanja iz budžeta grada (naknade za novorođenu decu, jednokratne pomoći…).“ Milosavljevićeva je naglasila da su se sredstva, iako su smanjeni prihodi, koristila racionalno i restriktivno kako se ne bi ugrozilo funkcionisanje lokalne samouprave i očuvala likvidnost budžeta grada.