Nemačka je u središtu Evrope i najvećim delom okružena saveznicima, ako izuzmemo povremene izlive istorijskih potraživanja od strane Poljske, koji se baš ne mogu nazvati čvrstim kursom poljske vlade.
U tom smislu nije jasno iz kojeg razloga CDU nemačke kancelarke Angele Merkel, ali i takozvani nemački “socijaldemokrati”, aktivno raspravljaju o ponovnom uvođenju vojne obveze? Može li se, zajedno s povećanjem proračuna za Bundeswehr, to se smatrati pripremama za rat?
Ako pogledamo s druge strane, vojna obveza nemačkim mladićima i devojkama neće doneti ništa loše. Povećanje vojnog proračuna je nužno zato što je oprema Bundeswehra zaista u tužnom stanju, što je potvrđeno u više revizorskih izvštaja.
Uglavnom, rasprave se vode zbog činjenice da nemačka vojska više ne dobiva dovoljno ljudstva i želi opet uvesti služenje vojnog roka, što misle u mnogim delovima EU. Trenutno se raspravlja o obveznom ili dobrovoljnom služenju u Bundeswehru za muškarce i žene starije od 18 godina, koje bi trajalo dvanaest meseci, nakon čega bi ih čekao posao u tehničkim službama ili sektoru zdravstva.
Konzervativni političari se nadaju da će s jedne strane privući više vojnika u Bundeswehr, s druge strane da će se rasteretiti potrebe za medicinskim osobljem.
No, ponovno uvođenje vojne službe, bilo na obveznoj ili dobrovoljnoj bazi, koja je suspendovana 2011. godine, predviđa i žestoku raspravu. Uostalom, ponovno uvođenje ove dužnosti je trenutno ograničeno samo u slučaju regionalnih i svetskih napetosti ili za obranu zemlje, što je trenutno tek delomično slučaj, ako u obzir uzmemo agresivne aktivnosti NATO pakta protiv Rusije.
Poslednji put kada je u Bundeswehru uvedena slična mera rečeno je “sada se vraćamo u rat”, što se ubrzo i dogodilo. Može li se danas povući paralela s ’30-im godinama prošlog stoleća? Ako se ponovo aktivira zapovedništvo, hoće li se Nemci vratiti u rat? Ogromna većina Nemaca će reći kako je to nemoguće i da su im dva svetska rata bila više nego dovoljna. Osim toga, većina ne želi rat s Rusijom i politiku sučeljavanja s Moskvom smatra pogrešnom, a tom krugu pripada i većina nemačkih industrijalaca.
Opet, ove rasprave i masovna povećanja sredstava za Bundeswehr, uz trenutno očajnu političku klimu u Nemačkoj i šire, jedan “mali rat protiv Rusije” bi za mnoge bio optimalno rešenje.
Marco Maier za Contra Magazin upozorava kako treba biti oprezan i koristiti sve poluge civilnog društva da se ne dopusti da bilo ko Nemačku još jednom uvuče u svetski rat, koji bi verovatno bio razorniji od poslednja dva i verovatno bi, zahvaljujući nuklearno, oružju, u ruševinama ostavio ne ramo Europu, nego čitav svet.
U najboljem scenariju su ove rasprave, kojima će slediti i neke konkretne odluke, popuštanje Donaldu Trumpu u smislu povećanja vojnog proračuna, sukob u kojem su Berlin i Washington ušli u slepu ulicu. S.F.logicno, Agencije iportali