Građani Jablaničkog i Pčinjskog okruga sve su zabrinutiji za ekonomsku situaciju koja će uslediti, raste i nezadovoljstvo zbog restriktivnih mera, ali je i primetno da se većina ljudi nastoji prilagoditi trenutnoj situaciji uprkos jasno prisutnom strahu, kao i da raste optimizam kada je u pitanju širenje virusa, pa većina misli da će trenutna situacija izazvana Covid 19 pandemijom trajati najkasnije do juna meseca. Pokazalo je ovo istraživanje koje su u proteklom period naši saradnici sa područja Jablaničkog i Pčinjskog okruga uz pomoć eminentnih stručnjaka i pojedinih NVO sproveli online anketom na reprezentativnom uzorku populacije 18-65 godina u 13 opstina juga Srbije, veličina uzorka n=525. Ono što trenutno zabrinjava je izuzetno pogoršanje epidemiološke situacije u Vlasotincu gde je sve više novozaraženih Covidom 19.
Inače, većina građana Jablaničkog i Pčinjckog okruga pokazuje visoku zabrinutost u vezi širenja korona virusa – svaki četvrti građanin je jako zabrinut (28%), a dve trećine (62%) su zabrinuti u određenoj meri. Populacija starija iznad 35 godina je značajno više zabrinuta u odnosu na mlađe generacije.
Glavni uzroci zabrinutosti su zdravstveni sistem, posledice na ekonomiju koje će uslediti, briga za roditelje koji spadaju u rizičnu grupu ali i neodgovorno ponašanje građana juga Srbije oko datih smernica za zaštitu zdravlja.
Građani prethodne dane vezano za širenje korona virusa, doživljavaju brinući se za svoju porodicu, a dodatno ih zabrinjava da se ova situacija neće ubrzo završiti, te da će ostaviti posledice na ekonomiju:
– preko 80% građana juga Srbije strahuje od mogućnosti da neko od njihove porodice bude zaražen korona virusom;
– kod nešto manje od polovine građana postoji bojazan o vremenskom trajanju trenutne situacije (44%), i posledicama koje će trenutna situacija imati na ekonomiju (43%);
– više od trećine brine o sopstvenom zdravlju (36%), te su uopšteno zabrinuti (35%);
– svaki deseti građanin (13%) strahuje za svoj posao.
Kod starije populacije značajno su prisutnije brige o ekonomskim posledicama koje će uslediti dok su mlađi puno više opterećeni brigama za svoje radno mesto, te za samo trajanje novonastalog stanja.
Kada su u pitanju trenutne mere nadležnih institucija u vezi sa sprečavanjem ekonomskih posledica epidemije na stanovništvo i privredu, većina građana (88%) smatra da su mere odgovarajuće (delom odgovarajuće (47%) i odgovarajuće (41%)), dok su retki oni (11%) koji smatraju da su mere neprimerene.
U skladu sa tim, većina građana (69%) podržava trenutne mere preduzete za kontrolu širenja virusa (policijski čas, ograničeno kretanje, zabrana javnih okupljanja…) te navode da su primerene situaciji. Ipak, svaki peti građanin juga Srbije (22%) smatra da su mere preblage te da bi trebale biti puno strožije. U pogledu trenutne situacije u 13 opština juga Srbije po pitanju širenja korona virusa građani su podeljenog mišljenja. Pa tako, gotovo polovina (48%) smatra da se situacija na jugu (Vlasotince, Trgoviste, Vranje…) pogoršava dok je 40% građana malo više optimistično te smatra da situacija ide na bolje. “Južno prugaši“ su optimističniji u pogledu razvoja situacije te veruju da ide na bolje.
Većina građana ovog dela zemlje (82%) veruje ili želi da veruje da će ova situacija potrajati najduže 90 dana, od toga:
– polovina (51%) je onih koji smatraju će sve biti završeno najduže za dva meseca – do kraja maja;
– skoro trećina onih (31%) koji predviđaju da će se ovako živeti još 3 meseca – do kraja juna;
– skoro svaki peti građanin (18%) očekuje da će se ova situacija nastaviti i nakon juna;
U skladu sa očekivanjem koliko će ovo trajati je i podatak o tome koliko su građani juga Srbije prihvatili trenutnu situaciju kao “novu realnost” u kojoj žive i u kojoj meri se privikavaju na istu. Tako kada opisuju svoj lični doživljaj trenutne situacije, polovina građana istu doživljava kao više negativnu, beznadežnu, kritičnu a najčešće kao neugodnu, umarajuću (38%), dok je druga polovina opisuje kao podnošljivu (33%) ili normalnu, sa obzirom na okolnosti (13%). Upravo odgovor “normalna, s obzirom na okolnosti” govori o tome u kojoj meri su građani prihvatili “novu realnost”, te koliko će još svima trebati da se prilagode istoj. Sa situacijom kao takvom lakše se “pomirila” starija populacija (55-65), a “teže” mlađa. Mlađi su skloniji trenutnu situaciju opisati kao više negativnu, ili kritičnu, haotičnu, a kod njih postoji bojazan o dugotrajnosti situacije. Na novonastalu situaciju čini se da su se lakše prilagodili starijiji građani, nego mladji, pokazuju rezultati naše kombinovane ankete.