Грађани југа Србије, а посебно Пчињског округа су још увек у шоку након сазнања о судбини браће Новице (29) и Србе С. (27) из Козјег Дола код Трговишта који су 23 године живели животом робова. Да није било енергичне и одлучне акције припадника пограничне полиције, Одсека за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима, посебно полицајца Горана Крстића, ова два младића би још били робови, јер су робовласници (газде) дошли по њих.
Црна судбина се тада, 1984. године, након смрти оца Крстена из Козјег Дола код Трговишта, надвила над тргодишњим Србом, петогодишњим Новицом и њиховом мајком Олгом. Да би преживела сиромаштво у које је запала, трочлана породица прелази да живи у загранично македонско место Герман-Крива Паланка, на имању извесног Милорад Н.
-На инистирање Милорада, мајка Олга се саглашава, и мене 1986. године, са седам година, “предају“ трговцу по имену Ласте Н. у селу Бајлове у Македонији где сам као пастир чувао овце и живео веома тешко. Спавао сам у помоћној просторији и устајао ујутру око пет сати и враћао се касно увече. Имао сам само два оброка дневно, један би понео са собом, а други сам добијао након повратка. Стално сам малтретиран и злостављан, посебно ако би нешто погрешио или стока отишла из стада, присећа се почетка свог робовања Новица.
Пакао живота
Најпре као деца, а онда и одрасли људи, Новица и Срба су код газда, по систему “из руке у руке“ прелазили, где су затим радно експлоатисани (приморавани на рад) у свим временским условима, без адекватне одеће, незаштићени и без икакве надокнаде. Ограничавана им је слобода кретања, људска права и достојанство. Константно су излагани психичком насиљу, понижавању, мучењу, страху, претњама, уценама, нељудском поступању и кажњавању, живећи у изузетно тешким и нехигијенским условима, без права на комуникацију са другима, изоловани од породице, али и један од другог (Новица од Србе). Држани су у помоћним објектима, у веома суровим и нехуманим условима, због чега су проистекле последице у њиховом социјалном развоју, менталном и физичком здрављу.
Овакав начин живота код Србе је оставио јасно видљиве последице, физичке, менталне и психичке трауме, док су те последице код Новице мање визуелно уочљиве, али се из разговора могу јасно закључити. Срби је због тешких и нехуманих услова живота, неухрањености, последица од злостављања и батињана, и сада битно угрожено здравље. Обојица имају проблема у комуникацији, као и проблема у сећању, на догађаје које су преживели.
-Након села Бајлова газда Ласте ме је 1990. године, продао газди Благету Ј. из Страцина код Кратово у Македонији где сам уз чување стоке радио и друге тешке сеоске послове. Ужасно окрутна била је газдарица Стојка која ме је свакодневно малтретирала и тукла. Када би ми стока отишла, одмах сам добијао батине и остајо без хране. Ако су много љути, нису ми давали да једем по неколико дана, а по казни сам спавао на “отвореном или како се снађем“, присећа се Новица којег је газда Благе 1995. године “предао“ газдинству Добрета К. из Облавца код Нагоричана у Македонији где је радио најтеже послове, а спаво у подруму амбара. Кад би од газде тражио надокнаду за то што ради овај би му уз псовке и увреде одговарао да он није човек, да од њега нема ништа, и док му дају то мало хлеба до тада ће бити жив.
Црни дани Србе и Олге
За то време Срба, са мајком Олгом 1987. године, због свакодневног малтретирања иживљавања и злостављања, бежи са имања Милорада Н. из села Герман у место Руђинце код Клечевца-Македонија у домаћинство Гије Н. где због коректног понашања газде остају две године. А, онда се поново враћају у Герман где их преузима газда Таса Н. Овде је Срба чувао стоку од јутра до мрака, а мајка радила најтеже послова без икакве надокнаде.
У јесен 1992. године, без икаквог разлога, извесни Стојадин, иначе Тасин пријатељ, премлаћује Србу који је тада са 11. година задобио тешке телесне повреде. Газде нису дозволиле да случај пријаве полицији и да Србу одведу код лекара на лечење, већ се мајка Олга сналазила како је знала и умелада помогне свом детету. Срба од тада има последице по здравље, како физичке, тако и психичке. Пошто је Стојадин био у добрим односима са газдама, то је користио па је стално малтертирао Србину мајку Олгу, која је недуго затим, 1994. године, од последица злостављања умрла.
-Када сам сазнао да ми је мајка умрла, а брат у лошем стању, без икога, на наговор Невенке А. из Облавца код Нагоричана у Македонији, крајем 1995. године, одлазимо у Герман и од газда Тасе откупљујемо Србу, да служи код Невенке. Међутим, након доласка Срба бива још жешће малтретиран, јер је радио најтеже послове болестан и немоћан. И поред тога што смо живела један од другог, удаљена неких 70 метара, нисмо смели да се виђамо, нити да чувамо стоку на истом месту или да разговарамо, прича Новица.
Пошто су понекад добијали новац, као помоћ од мештана, кад ураде и помогну нешто, газде би им узимале тај новац на наводно чување и никада им га нису вратили. Нису имали права да комуницирају са другим људима, а ако би се сазнало да су са неким разговарали док раде, одмах би навече били кажњавани, недобијањем хране, уз претње, а не ретко и батинама.
Бекство робова
Због оваквог начина живота Срба и Новица су се тајно договорили да побегну за Србију и покушају да се на тај начин избаве неподношљивог начина живота. Након две недеље путовања и скривања, да их газде не пронађу, илегално прелазе македонско-српску границу и долазе у своје родно место Козји Дол код Трговишта.
Међутим, недуго након бекства, у Трговиште долази Невенка А. (44) и син газда Добрета из Облавца Борче К. (41) како би Србу и Новицу принудно поново одвели у Облавце и наставили са експлоатисањем. Уследила је брза реакција полицијских службеника Одсека пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима ПУ Врање. Невенки и Борчету је отказан боравак у Србији са забраном доласка од две године.
Новица и Срба сада живе нови живот у родном Козјем Долу код Трговиште. У помоћ су им притекли хумани суграђани међу којима јеЦентар за социјални рад и локална самоуправа који су им доделили на бесплатно коришћење просторију старе школе у Козјем. Новици су омогућили да ради како би зарадио за живот. Често посећује брата Србу који помаже комшијама и покушава како каже да се бавим пољопривредом око куће.
Нема сумње за браћу Србу и Новицу почео је нови живот за који им је потребна помоћ и разумевање других, хоће ли је бити, остаје да се види!?