Danas se u svetu obeležava Dan belog štapa. Pod sloganom „Prošetajmo zajedno“, šetnjom gradskim ulicama u Leskovcu, slepa i slabovida lica su ukazala na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Tako već desetak godina tama u kojoj zivi ne sprečava Simku Golubovic da bude uzorna majka i domaćica. I van svog doma potpuno je samostalna zahvaljujući belom štapu. Obuka za kretanje nije ni laka ni jeftina. „Zahteva veliku upornost, to je dug proces, imamo samo jednog instruktora na teritoriji Srbije, a pristup je individualan.“U rukama beli štap, pa opet sama nikuda ne može. Reljefnim pločama nije pokriven ceo grad, a i tamo gde ih ima bezobzirnost je velika prepreka. U šetnju na Svetski dan belog štapa krenuli su oslonjeni na slabovida lica. Niko od njih nema ličnog asistenta. Jedini oslonac za skoro 300 članova Organizacije slepih i slabovidih je Dragana Đokić. Dostupno okruženje problem je za oko 12.000 slepih i slabovidih lica u Srbiji. Sa pristupom javnim objektima i slabo ozvučenim ili slepima neprilagođenim semaforima, suočavaju se u Leskovcu. „Da ne parkiraju vozila, da povedu računa, jer svi mi volimo sami da se krećemo kao i naša zdrava populacija“, podseća Milivoje Đokić, predsednik Organizacije slepih i slabovidih Leskovca. A koliko mogu i umeju pokazali su na obeležavanju velikog jubileja, 70 godina svoje organizacije. Ako ne očima, stvaraju upornošću, veštim rukama i beskrajnom dušom.