Svake godine, 31. maja, Svetska
zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri širom sveta obeležavaju Svetski
dan bez duvana.
Kampanja ima za cilj da različite ciljne grupe upozori na zdravstvene i druge
rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i podstakne donosioce odluka da
usvoje delotvorne mere, zasnovane na dokazima, kojima se smanjuje upotreba
duvana i izloženost duvanu.
Tema Svetskog dana bez duvana 2019. godine je „Duvan i zdravlje pluća”, a
obeležava se pod sloganom „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah”.
Ove godine posebna pažnja se posvećuje negativnom uticaju duvana na pluća (od
raka do hroničnih plućnih bolesti), zbog značaja ovog organa za celokupno
zdravlje i blagostanje ljudi.
Kampanja Svetski dan bez duvana 2019. ima ulogu da ukaže na:
važnost zdravlja pluća za postizanje ukupnog zdravlja i blagostanja i posledice
pušenja na zdravlje pluća; veliki broj smrtnih slučajeva i plućnih bolesti
širom sveta izazvanih duvanom, uključujući hronične respiratorne bolesti i rak
pluća; povezanost upotrebe duvana i tuberkuloze; posledice izloženosti
duvanskom dimu na zdravlje pluća kod ljudi svih uzrasta; mere kontrole duvana
zasovane na dokazima koje treba preduzeti kako bi se smanjile posledice
upotrebe duvana na zdravlje pluća, kao i na celokupno zdravlje.
Kontrola duvana mora postati prioritet vladama i zajednicama širom sveta kako
bi se ostvario cilj održivog razvoja da se do 2030. godine za trećinu smanji
prevremena smrtnost uled nezaraznih bolesti.
U cilju smanjenja upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu sve države treba
da implementiraju Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene
organizacije, što podrazumeva implementaciju i sprovođenje najefikasnijih mera
za smanjenje ponude i potražnje duvana i duvanskih proizvoda.
Roditelji i ostali članovi zajednice takođe treba da preduzmu mere kojima će
promovisati sopstveno i zdravlje svoje dece čuvajući ih od štete koju izaziva
duvan.
Značajne bolesti povezane sa upotrebom duvana
Rak pluća. Pušenje duvana je najvažniji faktor
rizika za rak pluća, koji je globalno odgovoran za dve trećine smrtnih
slučajeva usled ove bolesti. Izloženost duvanskom dimu u kući i na radnom mestu
takođe povećava rizik od raka pluća, a prestanak pušenja može da smanji rizik
od nastanka ove bolesti. Deset godina nakon prestanka pušenja, rizik se
smanjuje za otprilike polovinu u poređenju sa osobom koja puši.
Hronične bolesti organa za disanje. Pušenje duvana je vodeći uzrok hronične
opstruktivne bolesti pluća (HOBP), stanja u kojem nagomilana sluz u plućima
dovodi do bolnog kašlja i teškoća pri disanju. Rizik od pojave HOBP je posebno
izražen kod osoba koje su u ranom uzrastu počele da puše, s obzirom da duvanski
dim značajno usporava razvoj pluća. Pušenje takođe pogoršava simptome astme.
Rani prestanak pušenja je najefikasniji tretman u usporavanju progresije HOBP-a
i smirivanju simptoma astme.
Bolesti koje se javljaju tokom čitavog života. Odojčad koja su intrauterino
izložena toksinima iz duvanskog dima, zbog toga što je majka bila pušač ili
izložena duvanskom dimu iz okruženja, često imaju slabiji razvoj pluća i
njihove funkcije. Mala deca koja su izložena duvanskom dimu su pod rizikom za
pojavu i pogoršanje simptoma astme, upale pluća i bronhitisa, kao i češće upale
donjih disajnih puteva. Globalne procene su da oko 165.000 dece umire pre pete
godine života od infekcija donjih respiratornih puteva prouzrokovanih
izloženošću duvankom dimu. Deca koja su od najranijeg doba izložena duvaskom
dimu imaju posledice po zdravlje organa za disanje i u odraslom dobu, a česte
infekcije donjih respiratornih puteva u detinjstvu značajno povećavaju rizik od
razvoja hronične opstruktivne blesti pluća u odraslom dobu.
Tuberkuloza. Pušenje i izloženost duvanskom dimu su važan faktor rizika za
infekciju tuberkulozom. Pušenje takođe povećava rizik od ponavljanja bolesti i
smrtnosti. Podaci pokazuju da je učestalost upotrebe duvana oko dva puta veća
među obolelima od tuberkuloze u odnosu na opštu populaciju u Srbiji. Nastavak
pušenja u toku lečenja tuberkuloze čini lečenje manje uspešnim.
Zagađenje vazduha. Duvanski dim značajno zagađuje vazduh u zatvorenim
prostorima jer sadrži oko 7000 hemijskih sastojaka, od kojih je najmanje 69
kancerogeno. Iako duvanski dim može biti nevidljiv i bez mirisa, može se
zadržati u vazduhu duže od pet časova. Značajan deo čestica duvanskog dima se
taloži u prostoru na različitim površinama i na taj način izlaže ljude, a
naročito malu decu, štetnim sastojcima i kancerogenima