‘’Prekomandovanje’’ kredita sa ‘’švajcarce’’ u evro uzrokovale je, kako saznaju reporteri našeg portala na terenu, izvesne promene u poslovanju ovdašnjih banaka. Iako su neke banke takvu praksu odavno uspostavile, sad je sasvim izvesno da će svaka komercijalna banka uvesti takozvanu watch listu, spisak u kojem će se nalaziti lista dužnika koji se nalaze u društvu takozvanih rizičnih, zaduženih klijenata. To praktično znači da Banka šalje tekst ranog upozorenja koji omogućava pravovremenu identifikaciju dužnika kod kojih je prisutan povećani kreditni rizik i voditi evidenciju o tim izloženostima, odnosno isti moraju biti uvršteni na listu dužnika koju banka treba posebno pratiti (engleski: watch list)”. Do kredita će teže dolaziti zadužene firme, građani koji iza sebe imaju neurednu “kreditnu sliku”. Komercijalne banke će pre svakog povećanja kreditne izloženosti biti dužne na sveobuhvatan i adekvatan način proceniti kreditnu sposobnost dužnika, a uzimajući u obzir interno propisane kriterijume i zaheve ove odluke. “Banka je dužna najmanje jednom godišnje razmatrati propisane kriterijume te ih po potrebi prilagođavati u cilju unapređenja postupaka procene kreditne sposobnosti dužnika. Ako vrednost kolaterala u velikoj meri ovisi o kreditnoj sposobnosti davaoca kolaterala, koji je treća strana, banka je dužna proceniti i njegovu kreditnu sposobnost. Takođe će, procenu kreditne sposobnosti dužnika koji je osnovan u prethodne dve godine od dana kada se vrši procena novoutemeljenog privrednog društva, kao i dužnika koji je osnovan s posebnom namenom, odnosno za realizaciju unapried utvrđenog projekta (projektno finansiranje), banka vršiti na osnovi procene mogućnosti tog dužnika da ostvari primerene novčane tokove koji osiguravaju pravovremeno izmirivanje obveza po ugovorenoj dinamici otplate potraživanja. Kako bi se u budućnosti sprečile afere poput one koja je izbila oko davanja kredita u švajcarskim francima, svaka komercijalna banka treba kreditni rizik procenjivati i s aspekta moguće promene finansijskog položaja dužnika zbog promene valute u kojoj je izloženost ili kamatne stope, odnosno procieniti sposobnost dužnika da u slučaju potencijalne promene tog tečaja ili kamatne stope izmiruje obveze prema banci u skladu s ugovorenim uslovima. Banka posebnu pozornost posvećuje izloženostima s valutnom klauzulom u stranoj valuti u slučajevima kada dužnik nema izvore prihoda u istoj valuti u kojoj je zaduženost. Banka nije u obvezi procenjivati valutno inducirani kreditni rizik za izloženosti s valutnom klauzulom u evru.