Srpska Gernika!
Po broju stradalih u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine u odnosu na ukupan broj stanovnika, najviše je stradala Surdulica na jugoistoku Srbije, mesto sa trinaest hiljada stanovnika. Po broju žrtava to je srpska Gernika. Naime, tokom 78 dana bombardovanja, kad je na prostore Srbije sa svojim otrovnim (radioaktivnim) darovima sleteo “(ne)milosrdni anđeo”, u SRJ i Srbiji su stradali mnogi gradovi i sela, ali što je najtužnije i mnogi njihovi stanovnici. Utorak, 27. april 1999. godine trajno je zapisan crnim slovima u istoriji Surdulice. Tada je, u jednom od najjačih zločinačkih NATO napada poginulo 20 civila, među kojima i 12 dece. Tom prilikom povređeno je više od 100 građana, a srušeno ili oštećeno preko 500 kuća. 27. april 1999. trajno je zapisan crnim slovima u istoriji Surdulice, varošice na jugu Srbije, sa oko 13.000 stanovnika, u kome žive Srbi, Bugari i Romi. Oko podneva, tog utorka je pogođen gusto naseljeni deo Surdulice. U podrumu porodične kuće Milića, tražeći zaklon od NATO bombardera, 27. aprila u podne stradalo je devetoro ljudi, od toga troje dece. Valja reći da je povodom tog strašnog zločina italijanski dnevnik “Manifesto” izašao 29. aprila 1999. godine sa potpuno belom naslovnom stranom u znak protesta zbog masakra koji su učinili NATO zločinci u Surdulici. Na samom dnu prve strane dnevnika napisana je poruka: ” Deca nas ne gledaju”. NATO avijacija je gađala Specijalnu bolnicu za plućne bolesti “Sanatorijum”, paviljon u kome su bile smeštene izbeglice iz Republike Hrvatske i starački dom. Poginulo je trinaestoro ljudi, petoro se vode kao nestalo, a ranjeno je tridesetpetoro ljudi.
U bombardovanju Surdulice u periodu od 30. marta do 31. maja 1999. godine, na ovaj gradić je palo 62, a na šire područje oko 200 veoma razornih projektila, od kojih je poginulo 33 civila, od toga četvoro dece, dvoje malih Milića, petnaestogodišnja Miljana i njen brat dvanaestogodišnji Vladimir, njihov komšija Miodrag Milovanović (17), Milenko Malobabić (17) i njegov brat Rade (19). Ugašene su dve porodice, Milići i Malobabići. Malobabići, otac, majka i dvoje dece su bili izbeglice iz Srpske Krajine, koji su poterani “olujom” našli utočište u ovom gradiću i tu su stradali. Svi iz komšiluka su se sklonili u podrumu kuće Voje Milića, gde ih je bilo desetoro. -Ušli smo u podrum negde oko 11 sati ušli smo unutra sa suprugom Vojislava Milića, Stamenkom, sinom Aleksandrom, njegovom suprugom Vesnom i njihovom dečicom Miljana, Vladica i Miljan, komšinica Stanica Rašić Stanica i ja. A, onda je došlo do snažne eksplozije od bačene bombe iz aviona na kuću Voje Milića. U momentu ove eksplozije, vlasnik kuće Vojislav je nekim poslom otišao van svoje kuće. Ova detonacija me je bacila na levu stranu zida. Iako sam bačen ipak sam ostao pri svesti i stavio sam ruke na usta kako mi prašina ne bi ulazila u usta, jer se stvorio oblak od dima i prašine. Kad sam se pribrao posle druge eksplozije, pozvao sam ove iz drugog podruma, ali mi se nije niko odazivao, nisam video šta se dogodilo, ali sam video da je ploča pala u tom delu podruma. U međuvremenu je dotrčao Vojislav i pitao me da li sam živ, to sam mu potvrdio, a kada me je pitao za njegove koji su bili unutra rekao sam mu da sam ih pozivao ali da mi se niko nije odazivao iz podruma. Svi devetoro su poginuli dečica, žene.. Od sedmočlane porodice Vojislava Milića ostao je samo on. NATO se pravdao da je morao da bombarduje Surdulicu jer je u njoj smeštena značajna vojna formacija vojske tadašnje SR Jugoslavije Svedočenje Stojanče Petkovića, jedinog preživelog iz podruma kuće Vojislava Milića u ul. Zmaj Jovinoj u Surdulici, bombardovanoj 27. marta 1999. godine zapisano je u Beloj knjizi o zločinima NATO. O bombradovanju svedoči Slaviša Jovanović iz Alakinca koji je posmatrao dva projektila u Binovce od toga jedan u Trifunovo dvorište.
Delovi nameštaja i automobila, polomljene cigle i staklo, razrovana ulica, krater od nekoliko metara prizor je koji su strani i domaći novinari mogli videti dan posle bombardovanja u Zmaj Jovinoj ulici.
U Surdulici je u podne NATO avijacija ispalila više od deset projektila.
Na raskrsnici, odnosno proširenju razrovane Zmaj Jovine ulice, petnaestak kuća je teško oštećeno, a nekoliko do temelja porušeno.
Najveća razaranja su bila u kompleksu porodičnih zgrada u toj ulici.
NATO avijacija, koja je od 6. aprila do 27. aprila na Surdulicu ispalila 175 projektila, gađala je i kuće u Beogradskoj ulici u novom naselju Piskavica, gde je pričinjena velika materijalna šteta.
Osim istočnog dela gradića Piskavice, projektilima je zasut i jugoistični deo, nedaleko od centra grada- takozvana kolonija Drnske divizije, gde su za samo nekoliko sekundi uništeni životi i pričinjena ogromna materijalna šteta.
Tada je portparol NATO Džejms Šej izjavio da je reč o „jednoj bombi koja je promašila cilj“, ali ga je demantovao izveštač američke TV mreže Si-En-En, koji je, na osnovu onog što je video na licu mesta, rekao: „Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren na osnovu onoga što vidim da je ovde palo više od jedne bombe“.
Bio je to za mesec dana treći i najžešći udar NATO na Surdulicu.
Surdulica je ponovo bila meta bombi NATO 31. maja 1999, kada je 20 civila ubijeno i 88 povređeno u napadu na gerontološki centar i sanatorijum.
Prethodno je 21. aprila u napadu NATO na izbegličko naselje u Surdulici u kome su bile smeštene srpske izbeglice iz Republike Srpske Krajine poginulo je 10 izbeglica, od kojih šestoro dece, a ranjeno je 16.