Већ сам писао неколико пута о томе, ко је највећи акционар и власник, како је под којим условима, и да ли је уопште приватизована ,,Политика„, најстарија новинска кућа на Балкану, некада најугледнија, најбогатија и најчитанија. Доласком ,,демократије„ променила се и ,,Политика„, са новим демократама, који су стали на челу ове куће, који су одмах почели са критиком Живорада Миновића и Хаџи Драгана Антића, као директоре и главне и одговорне уреднике ове новинске куће, иако су у то време новинари били најугледнији и утицајни, као и сама кућа. Како сам провео више од три деценије у ,,Политици„, знам како су многи и пре поменуте двојице радили и какву су сигурност и углед уживали, не само новинари у овој српској кући, под руководством оних које сам већ поменуо, већ и многих пензионисаних или оних који више нису међу живима.
Ни у сну никоме није падало да може бити отеран, да ће неко бити технолошки вишак, да ће доћи неки нови, а и мени није падало на памет да ће ме отерати из ,,Политике„. Али у себи сам био захвалан, што су ме уопште примили назад у лист, када више нисам могао да се вратим на Косово и Метохију. Дошао сам са породицом у Суботицу, али ми је тадашњи директор и тадашњи главни уредник рекао уз сагласност са шефом Дописничке службе „Политике„, да не могу у овај град. Нисам могао да верујем. Слали су ме у Пирот, Сурдулицу и још неке градове, а када сам видео да ћу остати без посла, колега из Приштине, кога такође нису хтели у ,,Политици„, а после га отерали, рекао ми је да прихватим Сомбор, што сам ја и учинио, јер су поменути мислили да чине ,,добру„ ствар тако што поново селе већ протеране.
Више година сам се трудио дакле, и док сам још радио, писао о пијацама, позориштима, библиотекама, косидби, али не и о политичким темама, поготову не о Космету, а не дај боже о некој политичкој теми из Војводине, чиме сам се бавио три деценије на Космету, да схватим у чему је проблем. Схватио сам, а после ми је и речено, да сам за,, демократе„ европејце, био некакав ,,реметилачки фактор„, чиме су покушали да ми наметну и кривицу. Писао сам и покушавао сам да разумем, то ново доба, а затим касније, када се почело говорити о приватизацији, извршена подела акција, трудио сам се да схватим „модел“ приватизације ,,Политике“ и због тога помало и истражујем, посебно када сам дошао у посед Уговора, када су Бодо Хомбах и његов Немачки ВАЦ, одједном постали власници једне половине Политикине куће. Као и стотине других и ја сам мали акционар, данас безвредних акција ,,Политике„, и зато сам са великим задовољством слушао оно што је о ,,Политици„ и приватизацији рекао председник Владе Србије Александар Вучић поводом усвајања сета медијских закона, о чему нико неће да говори, што иначе одобравају све моје колеге и многи запослени, у то сам сигуран. Обрадовао сам се јер сам и ја као и они, мали акционар, без икаквих права, која нам је неко одузео, иако поседујемо готово 25 одсто акција.
Уговор о оснивању предузећа, потписан је и оверен у Општинском суду у Београду 29. јануара 2002. године, а као потписници су Дарко Рибникар, директор, и Славица Чедић као председник Скупштине акционара ,,Политике„, а други потписник је ВАЦ из Есена у Немачкој, кога је заступао Др Маркус Берман. Ново друштво сада има назив ,,Политика Newspapers and Magazines-ПНМ, или Српски ,,Предузеће за издавање новина и часописа д.о.о Београд“, које као делатност, дакле оно чиме ће се бавити има чак 32 ставке, и још четири, као што је на пример увоз и извоз роба, извођење инвестиционих радова у иностранству и други послови. Према овом уговору основни капитал Друштва износи нешто више од 25 милиона евра, а ,,он ће бити унесен у новцу, стварима и правима„.
,,Политика„ у новцу уноси 1000,00 еура ,,од чега једну половину при оснивању предузећа, а преостали износ се уноси за период од две године. Што се тиче уноса капитала у стварима ,,Политика„, уноси ,,техничку опрему за припрему штампе, штампарске машине, експедицију, дистрибутивну мрежу и опрему за дистрибуцију, укључујући и транспортна средства, опрему, затим право на наслове новина ,,Политика„,,Политика експрес„ и „Спорстки журнал„ и још 16. издања. У међувремену ,,Политика експрес„ је угашена, нестао је ,,Нови експрес„, и „нестала„ су многа друга издања, затим дистрибутивна мрежа, камиони, киосци, односно продајна мрежа, а предмет овог уговора, ,,осим свих продајних киоска, нису непокретности у власништву ,,Политике а.д.„ Добит се дели према билансима Дрштва, а како је предвиђено ,,ризик се сноси до висине основног капитала, а дугови ,,Политике а.д„ биће исплаћивани из дела добити Друштва, који припада,, „Политици,„ из добити самог предузећа ,,Политика,„ коју ће она остваривати у будућности…
У решењу које је донео Трговински суд у Београду 6. фебруара 2002. године, у делу ,Укупан износ улога оснивача и члана, уписано је 12.501.000,00 ЕУР у новцу и стварима, односно уписано 1000 ЕУР у новцу и 12.500.000,00 ЕУР у стварима, а уплаћено само 1000,00 ЕУР или 60.035,60 динара.Укупан уписани капитал друштва износи 25.002.000,00 ЕУР, а укупно је унето у новцу 5.2.2002. године, само 2.502.000,00 ЕУРА, док ће преостали улог у новцу, стварима и правима оснивачи унети у складу са актом о оснивању предузећа и Закона о предузећима. Тако је било на папиру.
Колико је новца заиста унето, ко зна да ли ће се икада сазнати. Због тога је ваљда и председник Владе Србије, то означио као веома компликовано, што треба, надам се да размрсе надлежни органи. Чињеница је, ипак да је ,,Политика„,поседовала огроман капитал. Од уласка ВАЦ-а, престала је да излази ,,Експрес политика„, као веома тиражна новина, а пао је и тираж ,,Политике„. Уредницима, новинарима и запосленима, једноставно је једног јутра речено да је новина укинута. Укинута је и гледана ТВ ,,Политика„, на исти начин и многа друга издања. Запослени су остали без возног парка, дистрибуције, а продата је продајна мрежа, а и непозната је судбина палате ,,Политика„, продата су сва дописништва у Србији и она у бившим републикама, укинута скоро сва дописничка места, а апсурдно је да данас Нови Сад нема дописника, а било их је троје, а дописништво је продато. Чија је данас штампарија у Крњачи, тешко да неко зна, ако већ није продата. То је иначе, била највећа штампарија, грађена и новцем запослених, не само у некадашњој Југославији, већ и на Балкану и у Европи. Она је била планирана за штампање новина, књиге, омота за кондиторске производе, за дуванску индустрију. Поседовала је модерне машине, а и не верујем да се ВАЦ потрудио да купи неке нове.
Кућа ,,Политика„, остала је тако без своје продајне мреже која је у једном тренутку доносила и до 40 милиона евра годишње. Продаје се продајна мрежа ,,Политике„, затим је ВАЦ продаје Станку Суботићу Цанету, а он ,,Центропроизводу„. Свеједно да ли је ишло тим редом, али је чињеница да је ова Српска кућа остала без своје ,,златне коке„. Да ли је и држава оштећена, сигурно да јесте, и да ли је новац изношен из Србије. Многи се сећају да је представник ВАЦ-а у Србији био Срђан Керим, из Р.Македоније, амбасадор, Генерални секретар УН, који је на граничном прелазу Хоргош ухваћем са 750.000 евра у торби. Шта је било са том афером, чији је новац био, где је завршио, никада се није сазнало, као што се не зна и да ли се можда одливао новац ,,Политике„ из Србије.
,,Политика„ од 2013. године, предузеће у реструктуирању, са губитцима. На основу Централног регистра, депо и клиринг од хартија од вредности структура капитала Друштва је следећа, а подаци су добијени од Министарства привреде, љубазношћу Повереника за информације, који су урадили оно до чега су и сами дошли. Дакле, што се ,,Политике„ тиче ствари стоје овако:
Акцијски капитал износи 6.596.896 акција, односно 100 одсто капитала, који чини акцијски капитал правних лица и акцијски капитал физичких лица
1.Република Србија је власник 31,06367 одсто
2.Акционарски фонд 21,4542 одсто
3.ЈП Електропривреда Србије 12,73873 одсто
4.ПИО Фонд РС 4,32919,одсто
5.Комерцијална банка а.д Београд 2,61681 одсто
6.АИК Банка АД Ниш 1,82824 одсто
7.Иван Миљковић 1,57297 одсто
8.Електродистрибуција Београд 1,42573 одсто
9.ЈП ПТТ Саобраћај Србија 1,07258 одсто
10.НИС АД Нови Сад 0,78505 одсто
и остали акционари-предпостављам , да је реч о малим акционарима, који су били власници око 25 одсто акција АД ,,Политика„, које су им подељене и имају још увек важеће потврде о томе.
Дакле, на основу ових података, држава Србија, укључујући ту и Јавна предузећа, власник је више од 80 одсто капитала. То свакако у будућој приватизацији, која мора да се спроведе, држави и те како олакшава разговор са потенцијалним купцем или купцима. Још, уколико држава пре тога откупи акције малих акционара, што би било праведно и једино исправно, онда она постаје апсулутни власник капитала. Сада је питање да се утврди шта је остало од имовине ове велике куће, да ли је нешто, шта и коме продавано, каква је била улога Немачког партнера, колико је држава, пре ове власти учествовала у томе, и колико има истине о ономе што се за сада само нагађа, о имовини, ко је доносио такве одлуке о евентуалној продаји и друго, а ти се подаци могу добити само у ,,Политици„, тако сам бар обавештен.
Оно што је познато је то да је продата Продајна мрежа, заједно са дистрибутивном мрежом, око 1200 киоска, камиони, аутомобили и све што је ту припадало, дописништва у Србији и у бившим републикама, а да ли су продате зграде у Цетињској и у улици 29. новембар у центру Београда, друга имовина и штампарија, то остаје да се види, што је иначе, посао државе. Оно што је познато је да је бизнисмену из Приштине, продато Дописништво „Политике„, од око 250 квадратних метара, у центру Приштине, које је јула 1999.године напуштено. Иако су била поломљена слова ове куће, ово дописништво је било једина Српска институција у етнички чистој Приштини. Оно је, према неким сазнањима, продато за око 170 хиљада евра, иако је оно вредело 3000 Евра по квадратном метру. ,,Политика„ је имала и 50 киоска широм Косова и Метохије, чија је судбина непозната, нити је познат власник, уколико је и то продато.
Према допису из Министарства Привреде ,,предмет својинске трансформације је био капитал, а не имовина, тако да Министарство не располаже подацима који се односе на продају имовине привредног друштва ,,Политика А.Д„- у реструктуирању…Агенција за приватизацију нас је обавестила да ни она не располаже подацима о продаји имовине наведеног привредног друштва„, те су ме упутили да податке тражим од поменутог привредног друштва, али ће се и они око тога заложити.
Одговарајућу у интервју НИН-у, да ли би за Владу био легитимни потенцијални купац ,,Политике„,Станко Суботић Цане, Александар Вучић је одговорио…Ма не то су глупости, у стилу рекла-казала…Прво ми нисмо у стању да рашчистимо власничке односе у ,,Политици„, да видимо да ли је Мирослав Богичевић, стварно њен сувласник или није, какви су наши односи са Немцима, ко је ту коме гарант итд. Неки други медијски магнати из Србије се у неком облику помињу у вези са ,,Политиком„, али не и Суботић.. На питање може ли се јавити као купац, ако држава распише тендер, Вучић каже ,,Па како да распишемо ако не знамо колики нам је удео.
Али мораћете то да урадите до краја јуна 2015. године. На ово питање премијер Владе Србије каже, да ће очито томе морати да се баве државни органи и када се цео тај поступак оконча, видећемо прво да ли ће ту уопште да буде државног удела, како ће се распетљати однос Немачког ВАЦ-а са Богичевићем, ко је ту коме и шта и колико платио, да ли је после прве транше уплаћено још нешто. Не дао вам бог да ту улазите.
Имајући у виду оно што је до сада постигнуто у веома сложеним пословима приватизације, која се ко зна на који начин обављала, што је имало за исход и захтев ЕУ да се рашчисте спорне 24 приватизације, мораће не само да се поради на ,,Политици„ од стране државних органа Србије. То што она није поменута у ,,спорне „ приватизације од стране ЕУ, то је потпуно разумљиво јер ЕУ вероватно има у виду да је Бодо Хомбах Немац и да се подразумева да је све било у најбољем реду. Али Србија себе ради, јавности и због других разлога, без обзира колико било тешко, мора да да одговор око приватизације ,,Политике„, да именује одговорне, уколико се открије нешто што није у складу са важећим прописима, уколико се открије да је неко у томе учествоавао, Демократе, или неко други, и да се неко окористио, да је учинио штету држави и друго. Јер Вучић и сам каже да је држава јача од свакога. Зато би било и добро, да се каже истина. А истина је према званичном документу то да је држава Србија са својим ЈП највећи власник ,,Политике„и ,,мали акционари„, које нико и не помиње.
Прилог 1:
Прилог 2: