Svaka protivgradna stanica ima tri do četiri rakete, a očekuje se da će u republičkom budžetu da se obezbedi dovoljno sredstava za sukcesivnu nabavku novih, kaže nečelnik
Okružnog štaba za vanredne situacije Miodrag Marjanović.On dodaje da veliki tehnički problemi otežavaju rad – oštećenja lansirnih platformi, dotrajale zgrade, dotrajale i zastarele radio stanice.
Protivgradni strelci su u maju i junu delovali i potrošili ukupno 129 raketa na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga, kaže Marjanović.
Zahvaljujući tome gradonosni oblaci su razbijeni i sprečeno je nanošenje ogromne štete poljoprivrednim usevima.Uglavnom su to bile sugradice, dok je u jednom delu Pčinjskog okruga padao i grad, ali su štete neznatne.
U Jablaničkom okrugu bilo je sugradice, ali je reč o malim padavinama, bez štetnih posledica po poljoprivredne useve, dodaje Marjanović.
Od 1. aprila do kraja juna radarski centar raspolagao je sa 364 rakete, koliko je dobijeno iz Sektora za vanredne siruacije, dok je još 40 raketa donirala opština Vladičin Han za zaštitu na sopstvenoj teritoriji.
Trenutno je na protivgradnim stanicama raspoređeno 235 raketa, uglavnom sve protigradne stanice imaju rakete različitog tipa, prosečno tri do četriri raketa po protivgradnoj stanici, kaže Marjanović i dodaje:“Bitno je napomenuti da ni jedna protivgradna stanica na teritoriji Jablaničkog okruga nije bez raketa. Imamo problem u kopnenoj zoni bezbednosti, jer je još 2000. godine utvrđeno da na 10 kilomenata od administrativne linije sa Kosovom ne sme da se dejstvuje protivgradnim raketama, i mi na tom prostoru imamo dobar deo stanica koje nisu aktivne, tu su i Leskovac, i Lebane, i Medveđa, i Vranje, i Bijanovac i Preševo. Tako da na tom prostoru jedan deo teritorije nije zaštićen. Zato imamo dosta problema u vranjskom području gde se dešava da grad nanese štete usevima”, objašnjava Marjanović..
Na pitanje da li će ove godine biti prisutan problem manjka raketa, kao što se to ranijih godina dešavalo, Marjanović odgovara:“Rakete stižu sukcesivno. Trenutno raspolažemo sa 235 raketa, moguće je da sutra, prekosutra, dobijemo još. Sve zavisi od toga kako
se u budžetu Republike obezbeđuju sredstva za rakete koje se nabavljaju od poznati
proizvođača. Sve procedure su završene, samo je problem da se obezbedi novac. Sredstva će u budžetu za te namene sigurno biti obezbeđena. Tokom ove godine možemo da
dobijemo novih 150 – 200 raketa.
Iako se očekuje da će rakete pristizati i da sa tim problema neće biti, problemi tehničke prirode su prisutni i jako otežavaju rad protivgradnih stanica.
Ove stanice su stare pa je došlo do oštećenja lansirnih platformi i zgarda u kojima su smeštene koje često prokišnjavaju.Prošle godine u Bojniku je jedan magacin izgoreo.
Zbog nedostatka para sve se jako sporo obnavlja, što znači da strelci dejstvuju u jako otežanim uslovima. I sa radio vezama postoje ogromni problemi, baterije stradaju vrlo brzo i onda su te stanice neupotrebljive.
Radio stanice su dotrajale i zastarele, a zbog kratkog trajanja baterija stanice moraju stalno da se isključuju kako bi se baterija sačuvala za situaciju kada treba dejstvovati.
Dodatan problem je što za pojedine protivgradne stanice koje nisu bile u funkciji iz drugih razloga, ne mogu da se obezbede radio stanice.
I sa strelcima postoje problemi.
Budući da je još uvek na snazi stari Zakon o protivgradnoj zaštiti, oni su u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda.Strelci sklapaju ugovor sa zavodom i dobijaju mesečnu naknadu od 4.000 dinara.Ovaj iznos se nije menjao zadnjih sedam godina i on je vrlo nizak, budući da strelci moraju da budu u pripravnosti šest meseci tokom godine.
Taj problem se do sada rešavao u saradnji sa lokalnim samoupravama tako što su one, u dogovoru sa Hidrometeorološkim zavodom,participirale u nadoknadu strelcima.
Ovakva praksa je nastavljena tako da sve opštine i gradovi plaćaju strelcima određeni iznos. Participacija lokalnih samouprava iznosi najmanje 4.000 dinara (tako da oni ukupno primaju 8.000 dinara mesečno), ali ima nagoveštaja da će u Leskovcu ta sredstva iznositi više od 4.000 dinara, i da će strelci biti adekvatno plaćeni za svoj rad,”, objašnjava Marjanović.
Očekuje se da će novi Zakon o protivgradnoj zaštiti, koji je u proceduri, uvesti više reda u ovoj oblasti, jer je do sada, što se tiče nadležnosti i obaveza, stanje bilo prilično haotično.
“Očekuje se da će nakon donošenja ovog zakona tačno da se zna ko kakve obaveze ima, i ukoliko svako poštuje svoje obaveze moći ćemo normalno da funkcionišemo. Sada mi upravljamo vatrom, strelci sklapaju ugovore sa republičkim Hidrometeorološkim
zavodom, rakete se obezbeđuju iz budžeta Republike, što sve stvara probleme oko ukupnog povezivanja i kombinacije svih tih aktivnosti. A vremenske prilike i oblaci ne trpe nikave procedure i ne pitaju ko je za šta odgovoran”, kaže Miodrag Marjanović.
Od vremnskih nepogoda izazvanih gradom uglavnom stradaju polja i zasadi.
Prošle godine na području Vranja stradalo je 60-70 hektara a šteta je iznosila 60 posto na svim usevima.
Na teritoriji Leskovca bilo je štete na području Kupinovice i Jašunje, kao i u Vinarcu.
Novčani iznos štete nije utvrđen, ali su na određenim parcelama usevi stradali 60 do 100 posto. U iovoj godini, do sada,, napodručju Jablaničkog okruga nije bilo šteta od grada.
Izvor:Jugpress,BuT