U Vranju je preminuo Branislav H. Milošević, vojnik, filozof i mislilac, novinar, pesnik i slikar, likovni kritičar, satiričar, sekretar Književne zajednice ‘’Borisav Stanković’’.
Rodjen je u posavotamnavskom selu Provu, na Savi, izmedju Šapca i Obrenovca. Višu gimnaiju završio je u Nišu, Intendantsku vojnu akadamiju u Beogradu, a Filozofski fakultet (grupa za filozofiju) u Sarajevu. Više nego radoznalog, istraživačkog i otkrivajućeg, nadasve ustreptalog duha, odlično je, promišljeno i vešto ekvilibrirao na tankoj žici dodira i prožimanja nauke i umetnosti, filozofske misli i umetničkog izraza.. Njegovi tekstovi o filozofiji egzistencije, njegovo bavljenje Jaspersom, Sartrom, Ničeom, Kjerkegorom ili, pak, Hajdegerovim pitanjem o tehnici, svedoče o visokim naučnim i estetskim kriterijumima koje je sebi postavljao. Takav isti, više nego strog odnos prema zadatam ciljevima, vidljiv je kako u umetničkom stvaralštvu, slikarstvu i književnosti, što potvrdjuje i njegova tek objavljena knjiga poezije Prisrcnice i apologije, tako i u ogledima iz oblasti estetike, kriteičke teorije društve i politike, al ii u onim polemičkim novinskim tekstovima kojima je reagovao na ‘’vruće’’, ‘’na prvu loptu’’, na najprovokativnije teme aktuelnog društvenog-političkog trenutka. Zapitan nad večitim ljudskim dilemama uvek je imao šta da kaže i znao je zašto to čini. Stalno zabrinut i stalno se preispitujući, zamišljen nad sobom in ad svetom, nad sudbinom sopstvenog naroda, trudio se da na takva složena pitanja, te večne nepoznanice, pokuša da pronadje i ponudi prihvatljive odgovore. Pronašao je, zapravo specifičan, sopstveni način da u stalnom prepletu filozofije i umetnosti, poezije i slikarstva dodje do ključnih saznanja o životu i svetu, o večitim egzistencijalnim pitanjima i o onom suštinskom, stalnom traganju za večno iščekujućim trenutkom samospoznaje.
Pravo je bogatstvo imati za prijatelja i saradnika tako visokog intelektualca kakav je Bata Milošević, čovek sa retkim a brojnim darovima, sa nesvakidašnjim vrlinama, visokog morala i izuzetnog karaktera: vojnički čvrst a beskrajno senzibilan, iskren, odan i čestit, naglašeno emotivan. Filantrop, koji sebe nije štedeo, koji se bez reserve, do kraja, u svemu započetomdavao. Jedino čovek za koga život nije bio puka računica mogao je da u najtežim, prelomnim trenucima za Književnu zajednicu ‘’Borisav Stanković’’, prihvati izuzetno zahtevan i odgovoran posao sekretara redakcije is a neverovatnom, impozantnom energijom nepokolebljivo i odlučno, hrabro stane u odbranu ove institucije.
Vranjancima je, nema sumnje, učinjena velika čast što su živeli pored takve, jedinstvene ličnosti, ličnosti koja im je podarila ono najredje i najskuplje. Takvo dostojanstvo, ta nenametljiva a opominjuća glasnost iznedrena iz najdublje tišine i više nego uljudne, urodjene skromnosti, dragulji su koje je Bata besebično, gotovo svakodnevno darivao. Zato i ostaje zanavek tu, premetnut u reč, u boju, u sliku, udenut u pamćenje.
Branislav Bata Milošević sahranjen je danas 27. aprila 2012. godine, u 13 časova, na Šapranačkom groblju u Vranju.