„U junu 1988. deo SR Srbije zahvatile su elementarne nepogode velikih razmera. Najveće padavine u jugoistočnoj Srbiji bile su 26. i 27.juna 1988. godine, a izmerene su u gornjem i srednjem slivu Vlasine, odnosno na desnim pritokama Tegošnici i Lužnici, gde je za kratko vreme između 14 i 17 časova palo 100-200 litara, u Rakovom Dolu i do 220 litara po kvadratnom metru. Dolinom Vlasine i kroz Vlasotince protutnjalo je 1600 kubnih metara vode u sekundi, umesto 11,3 kubnih metara koliko je pri normalnom vodostaju“.
Bila je to velika drama. Vodeni stub bio je oko 9 metara. Srušio je 14 mostova na Vlasini i oštetio 3, nestao je deo brane, nestalo je 120 kuća, oko 600 radnika ostalo je bez radnih mesta, nestalo je kompletno priobalje, a šteta je procenjena na 355,2 milijarde dinara“,Te noći nestala je struja, Vodovod uništen, kao i kanalizacija, Vlasotinačni su ostali bez telefona, kao na pustom ostrvu. Protok vode bio je 1.600 metara u sekundi, a normalan protok u toku 1000 dana u proseku je 1.080 metara kubnih, što govori o razmeri nesreće koja je zadesila Vlasotince
Sledećeg dana, kako je zapisao u svojoj knjizi Dragoljub M Stanojević, Izvršno veće Vlade Srbije dalo je izveštaj u kome je pisalo: „Ocenjuje se da Srbija do sada nije imala ovakve elementarne nepogode, ovakvog intenziteta i karaktera“.
Sreća u nesreći je što niko nije stradao jer svi stanovnici u nižem delu uspeli su da se izvuku iz svojih poplavljenih i razrušenih kuća prema centru grada, gde je skoro i tu stigla voda. Osvanulo je stravično jutro sa neprepoznatljivim priobaljem, porušenim kućama, gromadama stena, kamenja i betona sa porušene brane, sa razbacanim balvanima, automobilima koje je na sve strane vitlala poludela Vlasina.Foto: Arhiv Politike Ekspres