Predanje kaže da se najmanje sedam gradova otimalo o Homera, tvrdeći da pesnik potiče baš iz tog mesta. Sličnu sudbinu doživio je i Nikola Tesla. Kako je narastala njegova svetska slava, tako se povećavao broj pretendenata da ga prisvoji, e da bi tako uzdigli, valjda, svoj ugled među narodima. Međutim, dok je Homerovo poreklo, pa i samo postojanje, ostalo do danas skriveno u mnoštvu domišljanja legendarnog karaktera, dotle Teslina ukorenjenost u srpstvu nikada nije bila upitna iako je iz decenije u deceniju osporavana. Zaista, ko god je pokušao Teslu odvojiti od srpstva mogao je biti ili zlonameran ili u namjanju ruku neupućen.
Jedna neobična otmica Nikole Tesle zbiva se krajem 19. veka na Minhenskoj politehnici, o čemu detaljan prilog nalazimo u tadašnjoj štampi.
Profesor fizike na minhenskoj politehnici g. dr Ebert u svom predavanju od 23. juna, pristupajući otkrićima Nikole Tesle, rekao je javno pred 700 slušalaca, da je Tesla Madžar. Dirnuti ovom javnom otmicom velikog Srbina, uputili su u ime Srba potpisani ovo pismo:
Visokopoštovani g. profesore, − potpisani usuđuju se ovim staviti jednu primedbu na poslednje predavanje svoga poštovanog profesora, nadajući se, da im to g. profesor neće za zlo primiti. U svom poslednjem predavanju izvoleo je g. profesor napomenuti, da je N. Tesla Madžar. Mi pak, kao sinovi jednog i istog naroda, smatramo za svoju svetu dužnost, staviti g. profesoru do znanja: da N. Tesla nije Madžar već Srbin. – Ne mogne li se g. profesor potpuno osloniti na naš iskaz, to smo vazda gotovi naše tvrđenje i dokazati i stojimo svom mnogopoštovanom profesoru uvek na raspoloženju. S visokim poštovanjem S. Ilić stud. arh, Đ. Mitrović stud. med. vet.
Na drugom predavanju napomenuo je g. profesor da je dobio pismo od dvojice Srba, ali branio se tim, što zna posigurno, da se Tesla rodio 1856. god. u Smiljanu u Hrvatskoj. „Uostalom (dodaje profesor) rado primam svako poučenje i biću gospodi veoma zahvalan, ako mi zaista podnesu dokaze na koje su se obvezaliˮ.
Posle nekoliko dana posete pomenuta dva Srbina profesora u njegovom kabinetu i rezultat te posete bio je, da je profesor na kraju rekao: „Narod koji ne da da propadaju njegovi veliki ljudi, ni sam ne može propasti.ˮ Bio je, dakle, uveren! – Odmah sutradan izvinio se profesor pred slušaocima ovim rečima (po stenografskim beleškama):
Gospodo, pre nego što bih pristupio predavanju, molim vas, dopustite mi da se i po treći put vratim Nikoli Tesli. (Smeh). Molim, gospodo! Dva moja visokopoštovana slušaoca, dva Srbina, koji ovde kod nas studiraju, bili su tako dobri da me posete i podnesu mi dokaze. I ja sam se njihovim dokazima uverio, da sam bio u zabludi. Ta moja zabluda potekla je otud, što sam čitao da je Tesla rođen 1856. g. u Smiljanu u Hrvatskoj, a to i gospoda tvrde, te otud mišljah da je Tesla Madžar; a sem toga pričao mi jedan od mojih kolega, da mu se negda Tesla predstavio kao Mađar. Nu evo šta su mi gospoda podnela. (Čita pojedina glavnija mesta iz prevedene Tesline biografije uzete iz dela „Nikola Tesla i njegova otkrića od prof. Đ. Stanojevića). Kao što ste, gospodo, čuli, Teslin otac, Milutin Tesla, bio je srpski sveštenik, mati mu Đuka, takođe je iz srpske svešteničke porodice; u Teslinim žilama teče, dakle, čista srpska krv. Zahvaljujući se gospodi na poučenju, ne mogu da ne napomenem: narod koji poštuje svoje velike ljude, sam je za poštovanje!
(V. N. „Nikola Tesla – Madžar“, Brankovo kolo, god. V, br. 40, Sremski Karlovci, 7/19. oktobar 1899, str. 1278−1279)
→Odlomak iz knjige „Ja, Nikola Tesla„, autora Milorada Durutovića i Aleksandre Ninković Tašić, koju uskoro objavljuje IK Agape (Beograd)