Povodom 5. oktobra, godišnjice, kako kažu, demo(n)krtaskih promena u Srbiji, veliki broj posetilaca portala “Budite u toku“ je uputio više stotina, fotografija i komentara u znak (pod)sećanja na neopisivu radost, sreću i zadovoljstvo i, u istoriju ljudskog roda (ne)zabeleženu patnju žitelja juga Srbije i, kako su napominuli “upozorenja na moralnu i svaku drugu kataklizmu“ i na ovaj datum.
Iz profesionalnih razloga, ali i pristojnosti, izvinjavamo se svima što nismo u mogućnosti da objavimo njihova žestoka reagovanja i ‘’sočne’’ priloge, a posebno fotografije u kojima svi  oni podsećaju gde su radili, zaradjivali i izdržavali porodice, a sada su nezaposleni sa 30 godina radnog staža, bez egzistencije i bez osnovnih sredstava za život.
Tog dana, pre 18. godina, na proslavi dolaska demo(n)kratije u slavljeničkom zanosu, a potom, razdragani u opštenarodnom demo(n)kratskom kolu (ludilu) puni sreće, zadovoljstva, ozarenih lica, zajapureni, izbuljenih očiju ‘’ko sarme’’, izbezumljeni, ukrštenih pogleda ,uz iće i piće, našli su se radnici Leteksa, Inkola, Ulpina, Umipeka, IGM Pobeda i Mladost, Mašinoteksa, Porečja, Fateksa, TI Vučje, TI Grdelica, Nevene, Rula, Jugekspresa, Proletera, Livnice, FPL-a, Polimermera, GIK-a, Mehanizacije, Trgoprometa, AIK-a, Montaže, Blagoja Nikolića, Drvnog kombinata, Danila Boškovića, Radana iz Pečenjevca, Slobodana Jovića, Poljoprivrede, Farme u Turekovcu, Navip Plantaže, Zdravlja…. Slavili su moralno, ekonomsko i svako drugo srozavanje i ur(i)nisanje, ali i ‘’pretapanje’’ mašina koje su gazde kupile još pre 80 i više godina i oslobadjanje od fabrika u kojih više nikada nisu ušli.
Slavila se sloboda, dolazak demo(n)kratije i veselilo u znak dolaska “novog privrednog ambijenta, napretka, obećanih novih radnih mesta, povećanja produktivnosti, ‘’inplementacije u civilno društvo’’, izuzetnoj posvećenosti dem(n)okratskim načelima… jer , PARE ČEKAJU NA GRANICI!!!!
Mnogi su zahvaljujući tim promenama ostvarili svoj životni san ‘’iskoristili su poplavu i isplivali na površinu’’ i postalI “neko i nešto“- važni činioci mahala, zaseoka, naselja i nužnika iz kojih su pristigli. Počele su da niču, kao pečurke posle kiše- ‘’Vladine neorganizacije’’, da nastaju edukatori za sve i svašta pa i za “tropanje“- mlaćenje prazne slame i zacepuvanje. Osamnaest godina kasnije u znak, kako kažu, “tužnog sećanja i večne patnje“ zbog gubitka posla, zatvaranje fabrike, “svojinske transformacije“, bez sredstava za život mnogi su, uz kletve, obišli zatvorene i zakantačene ulazne kapije svojih nekadašnjih preduzeća i na njima položili cveće i zapalili sveće?! Mnogima još uvek odzvanja u ušima parola:
‘’Pare čekaju na graniciii,i, i, i, i…’’