Da nije poznati i priznati u svetu srpski pesnik Miroslav Cera Mihailović, inače Vranjanac, dobitnik na desetine veoma značajnih i prestižnih književnih nagrada, a pre samo desetak dana je od SANU dobio nagradu za najveći domet u poeziji, a iz zadužbine Branka Ćopića, sigurno bi bez ikakvih problema održao promociju svoje najnovije zbirke ‘’Pogled sa koca’’u grdeličkom Domu kulture.
Ovako, Cera ovenčan ovolikim nagradama, pa i ovom najsvežijom, pre neki dan zajedno sa ljubiteljima i pristalicama njegove i uopšte poezije, bili su primorani da promociju njegove najnovije zbirke slušaju na stepenicama ovog kulturnog objekta ‘’u renoviranju po potrebi’’ u Grdeliic jer su naišli na zaključana vrata sale, predviđene za te svrhe. Uz obrazloženje da ne mogu da predvide da na tribini neće biti ispoljena rasna mržnja, politička netrpeljivost ili izbiti neki incident u Domu se insistira na prisustvo rukovodećeg kadra. Inače, ovde ne negiraju da se sve tako desilo, ali objašnjavaju da se u toj kulturnoj ustanovi prave mesečni i godišnji planovi i programi koje rukovodstvo odbrava pošto ih prethodno usvoji Skupština grada Leskovca. Što praktično znači, tumači organizator promocije, da Cera ubuduće treba na vreme da najavi koje će nagrade tokom ‘’pesničke 2017-2018. godine dobiti’’, kako bi bio ‘’upisan u tefterče dogadjanja’’ i vrata grdeličke kulturne institucije ne bi bila ‘’iznutra zaključana i prostorija bila u renoviranju’’.
Inače, valja reći da su organizatori ove promocije, u saradnji sa urednicima programa, književnik i advokat Zoran Davinić i dekanica Učiteljskog fakulteta u Vranju Sunčica Denić, zakazali nekoliko dana ranije promociju knjige, odnosno, prvu pormociju pošto je Cera od SANU dobio nagradu za najveći domet u poeziji, a iz zadužbine Branka Ćopića. Davinić kaže da je lično direktor Doma kulture zabranio promociju knjige s obrazloženjem da je on bio na moru, a kada je on odsutan niko ništa bez njega ne sme, izgleda da radi. Naše plakate je prelipio drugima na kojima je pislao da se promocija odlaže zbog građevinskih radova, koje nismo videli, pa je otišao toliko dalekoo da je zaključao salu iznutra i tamo ostavio čoveka da dežura kako mi ne bismo silom ušli. Naravno, mi nismo nasilnici, nego umetnici. Povukli smo se i pošto su se Grdeličani okupili, promociju održali ispred Doma kulture. Davinić podseća da se nešto slično dogodilo prilikom gostovanja vlasotinačke pozorišne grupe sa predstavom ‘’Četiri kavaljera’’ za koju se mesecima tražila karta više i koja je pre toga gostovala u leskovačkom kulturnom centru. Posle svega Grdeličani ponavljaju onu poznatu: ‘’Niko ne može toliko da te ponizi kao što ti sam uradiš’’ Književno stvaralštvo nije ‘’Grdelički spust’’ sa zalepene cepene traktorske i kamionske gume, sa i bez bajlozi, niz Južnu Moravu od Sarajevski mos do Ljupčinu kavanu ili Dobrotin. Da ko radi može i da pogreši potvrdjuje izjava za medije direktora Doma kluture u Grdelici Marka Trivunića koji se zbog nemilih dogadjaja oko promocije Cerine knjige izvinio svima, uz uveravanje da ih više neće biti.