Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan. Ovaj praznik pada 40 dana posle vaskrsenja Hristovog. Spasovdan uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.
Pošto se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima nego da čekaju obećanje Svetog Duha, Gospod je izveo svoje učenike do Vitanije, podigao svoje ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Kao što se u Jerusalimu četrdeset dana posle Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi organizuje Spasovdanska litija. Spasovdan kao krsnu slavu proslavlja i veliki broj pravoslavnih vernika.
Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara.
U prošlosti su čobani pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima.