Svetski dan srca se ove godine obeležava pod sloganom „Osnažite svoj život”, a usmeren je na širenje poruka koje se odnose na to šta možemo da uradimo kako bi poboljšali zdravlje svog srca. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, kontrola telesne težine i krvnog prtiska mogu značajno da smanje rizik za nastanak bolesti srca I krvnih sudova u svim populacionim grupama.
Bolesti srca i krvih sudova su najčešći uzrok obolevanja i umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Svake godine, ova grupa bolesti odgovorna je za 17,3 miliona preranih smrti u svetu, a do 2030. godine očekuje se da će broj umrlih porasti na 23 miliona. Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2014. godine u Srbiji je umrlo oko 54 hiljade osoba. Sa učešćem od 53% u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.
Ohrabruje činjenica da se mnoge kardiovaskularne bolesti mogu sprečiti eliminacijom preventabilnih faktora rizika. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči pravilnom ishranom,redovnom fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su: Pušenje koje izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dva do tri puta veći rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama I veći je kod žena nego kod muškaraca. Pušenje, uz istovremenu upotrebu oralnih kontraceptivnih sredstva, povećava rizik za pojavu infarkta za 20 puta. Nepravilna ishrana– faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju:gojaznost, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak.Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Nedovoljna fizička aktivnost– značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog I moždanog udara 10-20%.
Budite aktivniji tokom dana – koristite stepenice, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili gradskim prevozom. Stres–akutni i hronični. Čuvajte svoje srce, ono vam je potrebno sve dok ste živi!!! Preduzmite korake prema životu sa zdravim srcem!!! Osnažite svoj život!!!