Više od 14 meseci Slaviša Stojiljković (39) iz planinskog sela Jakovljeva, kod Vlasotinca, živi sa mehaničkom pumpom čekajući novo srce. Svaki dan donosi neizvesnost. Da nevolja bude veća često ovde zna da nestane struja bez koje Slaviši nema zivota.
Nekoliko koraka koje u velikoj želji da ‘’oseti civilizaciju’’ načini do kapije veliki su napor za njegovo srce. Slaviši Stojiljkoviću život se iz korena promenio krajem 2013, nekoliko meseci nakon što je dobio peto dete. Inače, Slaviša je do tada obradjivao dva hektara zemlje, od aprila do jeseni radio kao gradjevinac, uživao uz svoje mališane.
-Mi iz crnotravskog kraja, kojem pripada i moje selo Jakovljevo, sudbinski smo vezani za gradjevinu. I ja sam, preko leta, radio na gradjevini, bilo mi je lepo jer sam mogao porodicu da izdržavam, a onda u decembru 2013. radio sam u Mirijevu desio mi se prvi infarkt od tada sve kreće nizbrdo
Valja reći da Slaviša od marta prošle godine, nakon operacije koju je uradio prof. dr Miljko Ristić, živi sa mehaničkom pumpom čekajući na transplantaciju i novo srce. Na prvi pogled nije strašno, ali uz pumpu koju nosi uz njega punjač baterija,torba za kupanje, a ni kupatila nema, adapter sa kablovima na koje se noću priključuje dok spava. I tu je veliki problem jer struja, u ovim planinskim vrletima, često nestaje.
– I u otpusnoj listi se moli Elektrodistribucija i Gradska uprava da obezbede stabilno snabdevanje električne energije jer bez struje ja mogu da izdržim 15 minuta, više od toga meni života nema, a kad se desi iznenada i traje dugo nastaje veliki problem. Nemam auto pa tražim ko će da me odveze do neke škole ili prodavnice gde struje ima kako bih baterije za mehaničku pumpu uključio
Stojiljkovići nisu zahtevni. Zadovoljavaju se onim što imaju. Uslovi skromni,vlaga prekrila kuću, kažu sliva se voda sa skoro uradjenog asfalta koji je viši od kuće. Posla i previše za suprugu Mariju, trogodišnji Sladjan i petogodišnja Jela su još mali. Tu su i tri školarca:Jovana, Danijel, Darko. Kuca, deca, briga o suprugu, sve na njenim plećima.
– Nije lako, ali deca su poslusna pa se sve lakse podnosi, mnogo je obaveza, veli Marija.
Skromni, tihi, lepo vaspitana, deca ponosno pokazuju sve petice, kažu to je njihov način da pomognu i tati i donesu malo radosti.
– Nama je važno da se mama i tata ne sekiraju, želja nam je samo da tata ozdravi da se igra i šeta sa nama, a mi se trudima da ga peticama usrećima, veli Jovana
Iako je invalid 100 posto i ima neprekidno pravo na pratnju, do lekara u Vlasotincu čak i do Kliničkog centra u Beogradu mora sam.Kaže supruga mora da ostane sa decom. Centar za socijalni rad pomaže koliko može jednokratnom pomoći, novcem za lekove, a mesečno treba i do 15 000 dinara.
– Mi se maksimalno trudimo jer im je život iovako težak spremni smo i više od ovoga jer ovu porodicu odlično znamo još od kako su dobili četvrto dete, napominje Momčilo Ignjatović, direktor Centra za socijalni rad Vlasotince
Račun za pomoć
U ovom trenutku u Srbiji na novo srce ceka 50 ljudi. Ove godine uradjena samo jedna transplantacija. Bez mnogo vise donora cekanje neizvesno, pa ostaje razmisljanje da li je pomoc mozda u inostranstvu. Jer kako Slavisa kaze sa pumpom moze 5, mozda I sedam godina, sta ako do se to tada ne pronadje podudarni donor.Uz pomoc drustvene zajednice otvorio je namenske racune verujuci da ce do novog srca brze doci u Nemackoj ili Austriji.
BANKA INTESA
160-5400101374013-66
KOMERCIJALNA BANKA (samo dinarske uplate)
205-9011006527161-45
Izvor:Kurir