Crkva i vernici danas slave spomen na Svetu Mariju Magdalinu, u Žitijama svetih nazvanoj ravnoapostolna. Blažena ili Blaga Marija, spada u red nepokretnih praznika, koji nije obeležen crvenim slovom, ali je veoma poštovan u narodu. Pismo kaže da je Magdalina, koju je Isus izbavio od grehova, postala njegova učenica, i sa Devom Marijom tugovala pred krstom na Golgoti. Prema Jevanđeljima, Gospod joj se dva puta javio posle vaskresnja, dok se u predanjima tvrdi da je posetila Rim i cara Tiberija darivala crvenim jajetom uz pozdrav “Hristos Voskrese“. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.Marija Magdalina, iz plemena Isaharova rođena je u Siriji, u Magdali, pokraj Genisaretskog jezera. Od 7 zlih duhova koji su je mučili i navodili na greh, oslobodio ju je Hristos i učinio zdravom. Nakon toga, postala je njegova verna sledbenica i sluškinja za vreme njegovog ovozemaljskog života. Pod krstom na Golgoti sa Presvetom Bogorodicom stajala je i Magdalina i gorko tugovala za raspetim Hristom. Tri puta je posetila njegov grob, a kada je Vaskrsao videla ga je dva puta: jednom sama, a drugi put sa ostalim ženama mironosnicama. Kao što je prva ugledala Vaskrslog Hrista, Marija je prva blagovestila najradosniju vest o njegovom Vaskrsenju. Otputovala je u Rim i ćesaru Tiberiju predala crveno obojeno jaje, pozdravivši ga rečima: “Hristos Voskrese“. Istovremeno, optužila je Pontija Pilata za nepravednu Isusovu osudu. Tiberije je prihvatio tužbu i Pilata iz Jerusalima premestio u Galiju, u kojoj je ovaj nepravedni sudija, u carskoj nemilosti i teško bolestan, skončao život. Iz Rima je otišla u Efes, Jovanu Bogoslovu, sa velikom ljubavlju, pomažući mu u širenju Jevanđelja. Marija Magdalina život je završila mirno u Efesu, a njene netruležne svete mošti, za vreme cara Lava IV –og Mudrog, u 9. veku prenete su iz Efesa u Carigrad i položene u manastir Svetog Lazara, čineći čuda u slavu Boga. Blizu Getsimanskog vrta, podignut je divan ruski manastir u slavu i spomen na Mariju iz Magdale.