Na današnji dan, 25. maja, decenijama se u bivšoj SFRJ obeležavao „Dan mladosti“, rođendan doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, kome je svake godine na velelepnoj sportskoj priredbi na stadionu JNA u Beogradu uručivana štafeta sa željama za dug život i dobro zdravlje.
Nekoliko hiljada ljudi iz svih delova bivše Jugoslavije obišlo je danas grob Josipa Broza Tita u Beogradu, povodom 25. maja.
Među prisutnima je bilo ljudi iz Rijeke, Umaga, Skoplja, Podgorice, Ljubljane, Novog Sada, Beograda, Bačkog Gradišta, Smedereva i drugih gradova bivše Jugoslavije. Neki od njih su nosili jugoslovenske zastave – na kojima je pisalo „Proleteri svih zemalja ujedinite se“, kape sa petokrakom i crvene marame.
Organizatori svečanosti su Udruženje „Josip Broz“ i Komunistička partija Jugoslavije, a na skupu su se slušale partizanske i jugoslovenske pesme: „Po šumama i gorama“, „Od Vardara pa do Triglava“, „Zzivela Jugoslavija“ i Internacionala.
U SFRJ rođendan Josipa Broza Tita proslavljan je kao Dan mladosti.
Tog dana na stadionu JNA, gde je održavan slet, Josipu Brozu Titu uručivana je štafeta mladosti koja je simbolizovala poštovanje i ljubav mladih prema njemu.
Komunistički lider iz perioda Kraljevine Jugoslavije, potom vođa partizanskog pokreta i posleratni doživotni predsednik republike Jugoslavije Josip Broz Tito rođen je maja u Kumrovcu, u Hrvatskoj.
Umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani. Njegovoj sahrani prisustvovalo je oko 700.000 ljudi, među kojima je četiri kralja, 31 predsednik, 22 premijera, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata.
Zbog Dana mladosti, „Kuća cveća“ je danas otvorena do 18 časova, a Muzej „25. maj“ biće za posetioce otvoredn do 22 sata. Ulaz je besplatan.
Ritual nošenja štafete osmišljen je pre više od 60 godina i trajao je pune 42 godine, od 1945. do 1987, po ideji omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.
Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta, a svake naredne godine ona je polazila iz drugog mesta, iz druge republike, obeležavajući datume događaja iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti.
Štafetne palice nošene su širom Jugoslavije, po nekoliko meseci, unapred utvrđenim maršrutama. Nosili su ih ronioci pod vodom, planinari je iznosili na najviše vrhove, sa njom su padobranci iskakali iz aviona, mornari je prenosili preko mora, a one minijaturne i najlakše nosili su golubovi pismonoše.
U početku radijom, a kasnije i televizijskim izveštajima, javnost je svakodnevno informisana o kretanju štafete i pratećim programima i proslavama.
Tokom prvih 12 godina napravljeno je više od 20.000 štafetnih palica, a 10.286.500 nosilaca pretrčalo je 877.000 kilometara.
Štafete su najčešće pravljene od drveta ili metala, a zajednički element bila im je petokraka ili buktinja na vrhu, dok su autori štafeta bili, uglavnom, anonimni, najčešće pioniri, radnici, seoska omladina…
Na završnoj svečanosti na stadionu JNA 25. maja Titu je štafetu uručivao najbolji omladinac.
U prvoj štafeti učestvovalo je 12.500 omladinaca, koji su, pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i „Plavu knjigu“ sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.
Prvu štafetu predao je Titu Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, a poslednju, sedam godina posle Titove smrti, kada je održana završna proslava Dana mladosti, „pionirka širokog osmeha“ Rejmonda Bročaj iz Gnjilana, koja je uručila štafetu Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije.
BuT