LESKOVAC – U kuću mogu samo sa neba!
Tako već godinu dana kaže rodjacima i prijateljima Novica Cvetković, nekadašnji vozač leskovačkog “Jugekspresa“ sada, pošto je ostao bez posla, sezonski gradjevinski radnika iz leskovačkog naselja Bobište.
-Više od 17 godina, od kada smo dobili sve potrebne dozvole i saglasnosti za izgradnju kuće i sve to platili više od 3.000 nemačkih maraka, kući smo dolazili “kao sav normalan svet“. Medjutim, otkako je, nakon nedavnih poplava Vodoprivredna organizacija izgradila odvodni kanal presečen nam je put i vezu sa svetom, kažu u glas supružnici Sladjana i Novica Cvetković i pokazuju pola metra prolaza gde je moguće prolaziti samo kada je suvo, a kada je kiša to je nemoguće.
-Evo pre neki dan su nam stigla drva za ogrev. Kmšinica Bosiljka nam je dozvolila da kolicima kroz njeno dvorište preteram drva do kuće. To nam je za sada jedina i sigurna veza sa svetom. Komšinica čak i povrće ne sadu u tom delu bašte da bi mogli da prolazimo, priča Novica i pomalo iznerviran dodaje da namerava da kupi paraglajder kako bi mogao da dodje do kuće.
U Zlatiborskoj ulici 25A u Bobištu komšije sa kojima smo razgovarali kažu da su Cvetkovići stvarno kao getu. Medjutim, Vodoprivredna zajednica, je prilikom ugovaranja izgradnje odvodnog kanala preuzela obavezu da Cvetkovićima obezbedi put do kuće. Oni se sada “prave Toše“ kažu Cvetkovići, a u leskovačkoj Direkciji za izgradnju grada kažu da je Vodoprivreda u obavezi da reši problem puta.
Zdravstveni radnik Predrag Tomić kaže da je problem da patronažna služba dodje do bolesnika. Posebno je teško ako treba da se bolesnik nosilima prebaci do kola hitne pomoći. A Cvetkovići su bolesni ljudi, veli Tomić.
Sladjana i Novica još uvek ne mogu da shvate šta ih je snašlo. Ipak, kako kažu pravdu će tražiti i od najvećih istanci u državi, pa zašto ne i od Strazbura. A dotle će se snalaziti, možda i paraglajderom.